Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij.
Nekoliko dana pre kraja leta primećujemo kako se žuto lišće gomila ispod krošnji drveća…onog drveća koje još uvek nije posečeno i gde još uvek nema planova za izgradnju tržnih centara. Meteorolozi najavljuju niže temperature i kišu narednih dana, baš na vreme da početak jesen bude tmuran. Ipak, postoje i ona dešavanja koja ne primećujemo, a svakodnevno se menjaju na nebu.
Iz astronomskog ugla početak jeseni je malo komplikovaniji, ali svakako ne manje zanimljiv. Da bi nam lakše bilo da razumemo dešavanja na nebu moramo poći od pojma nebeske sfere o kojoj je ranije napisan uvodni tekst.
- Nebeski ekvator je zamišljena projekcija ekvatora na nebesku sferu.
- Ekliptika je zamišljena linija na nebeskoj sferi po kojoj se Sunce prividno kreće posmatrano sa Zemlje.
Gama i omega tačna na nebeskoj sferi – izvor: wikieand.com
U tačkama preseka nebeskog ekvatora i ekliptike se nalaze dve tačke koje nazivamo gama i omega tačke. Gama tačka se nalazi u sazvežđu Ribe i kada Sunce tokom kretanja po ekliptici na uzlaznoj putanji svojim centrom preseče nebeski ekvator počinje proleće na severnoj polulopi, dok istovremeno na južnoj počinje jesen. Kada Sunce na silaznoj putanji po ekliptici ponovo preseče nebeski ekvator, ovoga puta u sazvežđu Devica, na severnoj polulopti počinje jesen, a istovremeno na južnoj počinje proleće.
Jasno je da su nebeska dešavanja povezana sa zemaljskim i da nam pomažu u određivanju mnogih parametara koje svakodnevno koristimo.
Ove godine Sunce će svojim središtem preseći nebeski ekvator 22.09. u 19:21 po UTC, odnosno u 21:21 po našem lokalnom vremenu i u tom trenutku će početi jesen na severnoj zamljinoj polulopti, dok će istovremeno na južnoj početi proleće. Međutim, može da se dogodi da se početak jeseni odloži i za 24. septembar, ali i da početak bude 22. septembra. Trajaće do 21. decembra u 17:51 po lokalnom vremenu.
Jesenji ekvinocij (izvor: http://www.timeanddate.com)
Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij. Sunce tada izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu.Takođe postoje letnji i zimski solsticaj, odnosno početak leta i zime kada je Sunce najviše na nebu i dan najduži, odnosno kada je Sunce najniže na nebu i kada je dan najkraći.
U trenutku ekvinocija Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom u odnosu na Zemljin ekvator i na taj način sunčeva svetlost ravnomerno obasjava čitavu planetu. Na taj način se obezbeđuje da trajanje dana i noći tog dana bude skoro jednako, odnosno približno po 12 sati. Približno jer zbog prelamanja svetlosti kroz Zemljinu atmosferu nisko na horizontu ipak imamo malo više dnevne svetlosti, odnosno vidimo Sunce a da se ono još uvek nije pojavilo iznad horizonta.
Refrakcija svetlosti Sunca – izvor: wikipedia.org
Kao što je već pomenuto, Sunce će se u trenutku početka jeseni nalaziti u sazvežđu Devica a na slici ispod je prikazan trenutak kada Sunce tokom kretanja po ekliptici (žuta linija) preseca nebeski ekvator (središnja plava linija) u omega tački. U toj tački Sunce ima 0 stepeni po deklinaciji i 12h 00min po rektascenziji, koordinatama u nebeskom ekvatornom koordinatnom sistemu.
Sunce u trenutku početka jeseni – foto: Stellarium
https://www.youtube.com/watch?v=a2kLvnlfkTs