Muhamed na sudu 2012. godine – Getty Images
Čovek optužen za osmišljavanje monstruoznog plana da se otetim avionima udari u arhitektonska obeležja Amerike pre 20 godina iščekuje suđenje iza rešetaka.
Ali da li je mogao da bude zaustavljen godinama ranije?
„To je bio moj čovek.”
Frenk Pelegrino sedeo je u hotelskoj sobi u Maleziji kad je video televizijske snimke aviona koji udaraju u Kule bliznakinje.
Prva stvar koju je pomislio bila je: „Oh, moj Bože, ovo sigurno delo Halida Šeika Muhameda.”
Meta i ambicije su se poklapale, a Pelegrino je bio u jedinstvenom položaju da to zna.
Bivši specijalni FBI agent tragao je za Muhamedom skoro tri decenije, a opet navodnog organizatora napada od 11. septembra tek treba da stigne pravda.
Muhamedov advokat izjavio je za BBC da bi moglo da prođe još 20 godina pre nego što ovaj slučaj bude okončan.
Osama Bin Laden, u to vreme lider Al Kaide, čovek je koji se najtešnje povezuje sa napadima od 11. septembra.
Ali realnost je da je Muhamed – iliti „KSM” kako je postao poznat – bio „glavni arhitekta”, prema Komisiji za 11. septembar koja je istraživala napade.
On je čovek koji je sve osmislio i sa tim idejama se obratio Al Kaidi.
Rođen u Kuvajtu, studirao je u Americi pre nego što se borio u Avganistanu osamdesetih.
Godinama pre napada od 11. septembra 2001. godine, agent FBI-ja Frenk Pelegrino bio je na tragu ovog džihadiste.
Pelegrinu je FBI dodelio zadatak da istraži bombardovanje Svetskog trgovinskog centra iz 1993. godine.
Tad je Muhamedovo ime prvi put upalo u oko američkih vlasti zato što je izvršio transfer novca jednom od upletenih.
FBI agent shvatio je razmere Muhamedovih ambicija 1995. godine, kad je ovaj bio povezan sa planom da se digne u vazduh više međunarodnih putničkih aviona iznad Pacifika.
Sredinom devedesetih, Pelegrino je bio blizu da uhvati čoveka, pronašavši ga u Kataru.
On i njegov tim su otputovali u Oman, odakle su planirali da pređu u Katar i uhapse Muhameda.
Avion je bio spreman da vrati osumnjičenog. Ali američke diplomate na terenu pružile su otpor.
Pelegrino je otišao u Katar i rekao ambasadoru i drugim zvaničnicima u ambasadi da ima optužnicu protiv Muhameda za planove koji uključuju dizanje putničkih aviona u vazduh.
Ali on kaže da su oni delovali kao da se plaše da izazovu neprilike u zemlji.
„Izgleda da su mislili da je ovo nepotrebno pogoršavanje situacije”, priseća se Pelegrino.
Pelegrino 1987. i 2020. godine
Na kraju je ambasador obavestio Pelgrina da su im zvaničnici Katara saopštili kako su izgubili Muhameda.
„Osećali smo zebnju, bes i nezadovoljstvo”, kaže on. „Znali smo još tada da je to bila propuštena prilika.”
Ali on priznaje da sredinom devedesetih Muhamed nije doživljavan kao meta visokog prioriteta.
Pelegrino čak nije uspeo da ga ubaci na spisak Deset najtraženijih u Americi.
„Rečeno mi je da na toj listi već ima previše terorista.”
Čini se da je Muhamedu bilo dojavljeno da ga Amerikanci traže i da je pobegao iz Katara, završivši u Avganistanu.
Narednih nekoliko nedelja, KSM-ovo ime neprestano se pojavljivalo, često u telefonskim adresarima osumnjičenih za terorizam uhapšenih po čitavom svetu, što je jasno govorilo da je dobro povezan.
Upravo se tih godina obratio Bin Ladenu sa idejom da se obuče piloti koji bi avionima udarili u zgrade na američkom tlu.
I onda se desio 11. septembar. Pelegrinove sumnje u ulogu KSM-a pokazaće se tačnim kad ga bude identifikovala jedna ključna ličnost iz Al Kaide.
„Svi su shvatili da je Frenkov čovek bio taj koji je to učinio”, priseća se Pelegrino.
„Kad smo otkrili da je on, nije bilo nesrećnijeg na svetu od mene.”
U bombaškom napadu na Svetski trgovinski centar 1993. godine stradalo je šestoro a bilo povređeno više od 1.000 lica – Getty Images
Muhamed je pronađen 2003. godine i uhapšen u Pakistanu.
Pelegrino se nadao da će mu se suditi prema optužnici na čijem je podizanju on radio.
Ali onda je ovaj nestao.
CIA ga je odvela na „crnu lokaciju”, gde su upotrebljene „napredne tehnike ispitivanja”.
„Želim da saznam šta on zna i želim to da saznam brzo”, izjavio je u ono vreme viši zvaničnik CIA.
Muhamed je prošao „voterbording” najmanje 183 puta, što je opisano kao „tehnika mučenja koja simulira davljenje”.
Bio je izložen rektalnoj rehidraciji, napornim položajima, uskraćivanju sna, prisilnoj golotinji, a njegovoj deci je govoreno da će biti ubijen.
Tokom tog perioda priznao je više zavera.
Ali kasniji senatski izveštaj pokazao je da je veći deo navodno stečenih obaveštajnih podataka pritvorenik izmislio.
Kad su obelodanjeni detalja aktivnosti CIA u pritvoru, „pritvorenici od visoke važnosti” kao što su Muhamed preseljeni su u Zaliv Gvantanamo 2006. godine.
FBI je konačno dobio pristup.
U januaru 2007. godine, Frenk Pelegrino susreo se licem u lice sa čovekom kog je toliko dugo tražio.
Njih dvojica su sedela za stolom jedan preko puta drugog.
„Želeo sam da zna da sam jedan od zaslužnih za podizanje optužnice protiv njega devedesetih”, kaže on, u nadi da će se otvoriti za razgovor u kom će moći iz njega da izvuče informacije o 11. septembru.
Bivši čovek FBI-ja nije želeo da nam otkriva detalje tog razgovora, ali je priznao da je „on veoma šarmantan tip sa smislom za humor, verovali ili ne.”
Za KSM se često kaže da je držao „govorancije” na saslušanjima u Gvantanamu, a Pelegrino najozloglašenijeg teroristu na svetu opisuje kao „Kardašijana”, zbog njegove potrebe za pažnjom, ali isto tako kaže da ne pokazuje znakove kajanja.
Da li će priznati ili će želeti da izvuče najviše što može iz suđenja?
„Svakako mislim da on nema nikakvih problema s onim što je uradio, ali da voli predstavu”, kaže on.
Nakon šest dana razgovora, Muhamed je konačno rekao da mu je dosta. „I to je bilo to”, kaže Pelegrino.
Naknadni pokušaji da se izdejstvuje pravda za 11. septembar su propali.
Plan da se održi suđenje u Njujorku izjalovio se nakon protivljenja javnosti i političara.
„Svi su vrištali: ‘Ne želim ovog čoveka u svom dvorištu. Zadržite ga u Gvantanamu”, kaže Pelegrino, koji je i sam Njujorčanin.
Sledeći je bio vojni tribunal u Gvantanamu.
Ali proceduralna odlaganja, pojačana time što je pandemija Kovida zatvorila bazu, pretvorili su to u dugačak, razvučen proces.
Još saslušanja biće održano ove nedelje, ali kraj se još ni ne nazire.
Muhamedov advokat veruje da su najnovija saslušanja tempirana tako da se pokaže medijima da se nešto radi za 20. godišnjicu napada od 11. septembra.
Dejvid Nevin je za BBC rekao da očekuje da „do potpunog okončanja slučaja dođe za otprilike 20 godina”.
Advokat krivične odbrane je na slučaju otkako je ovaj počeo 2008. godine.
Prvobitni plan bio je da se sa suđenjima krene odmah.
Ali ona još uvek nisu ni blizu početka, kaže on, istakavši da je novoimenovani sudija „osmi ili deveti sudija kog smo imali” u zavisnosti od toga na koji način brojite.
Sudija mora da se upozna sa oko 35.000 stranica transkripta prethodnih ročišta i hiljadama predloga u nečemu što Nevin opisuje kao „najveći krivični postupak u istoriji Sjedinjenih Američka Država.”
I najkontroverzniji.
To je prevashodno zato što je pet optuženika držano u tajnom pritvoru CIA-e i zato što su bili izloženi „naprednim tehnikama ispitivanja”.
To je dovelo do argumenata da su dokazi kompromitovani onim što se dešavalo na tim takozvanim crnim lokacijama.
Sjedinjene Američke Države su „organizovale i sprovele jasno definisani program mučenja tih ljudi”, kaže Nevin.
Ti metodi pružaju dovoljan raspon potencijalnih žalbi protiv bilo kakve presude koje bi se onda razvukle godinama.
Nevin ne želi da otkriva kako izgleda zastupati jednog od najozloglašenijih optuženika na svetu.
On kaže da je isprva njegov klijent bio „duboko skeptičan” prema zastupanju američkog advokata, tako da je dugo trajao proces međusobnog upoznavanja.
Dok je Muhamed bio držan u najstrože poverljivom delu pomorske baze, advokati su stavljani u kombije sa zatamnjenim staklima i voženi okolo 45 minuta da bi se dezorijentisali, kaže on.
Ali sada se njegov klijent drži u manje tajnom Kampu pet.
Pravni tim je svestan osetljivosti porodice žrtava napada od 11. septembra koje se dovoze na saslušanja tribunala.
Na ročištima neki članovi porodica zameraju advokatima kao što je Nevin zato što zastupaju optuženike, dok drugi postavljaju pitanja kako postupak funkcioniše.
„Ulažemo izuzetno veliki napor da ne pogoršavamo bol i patnju koje su oni iskusili tokom godina”, kaže Nevin.
Drugi razlog zbog kog misli da se rad tribunala odužio je zato što je to slučaj sa smrtnom kaznom, a to automatski povećava uloge.
„Bio bi odavno završen da vlada ne traži pogubljenje ovih ljudi.”
Pelegrino je odložio odlazak u penziju iz FBI-ja za tri godine u nadi da će vojno suđenje Muhamedu u Gvantanamu, na kom očekuje da će svedočiti, biti završeno.
„Bilo bi lepo videti da se ovo privede kraju dok još imam značku.”
Ali je veteran specijalni agent stigao do godina za odlazak u penziju i upravo napustio biro.
Prešavši pola sveta za petama Muhameda, njega sada proganja strahovit osećaj neuspeha, pitajući se da li bi njegovo hapšenje devedesetih moglo da spreči 9/11.
„Njegovo ime mi se javlja u glavi svaki dan i to nije prijatna misao”, kaže on.
„Vreme pomaže da se zaleče rane. Ali to mu je što mu je.”