Psihološke studije ličnosti dugo vremena bile su skoncentrisane na ekstreme: introvertnost i ekstrovertnost. Međutim, danas su sve više usmerene na proučavanje onoga u sredini, na ambivertnost. O čemu se radi?
Emeroj Bernardo voli da većinu vremena provede sam, meditirajući, vežbajući i radeći. Kada izađe na večeru ili piće sa prijateljima, on ponekad neprimetno, u tišini, posmatra facijalne ekspresije i govor tela drugih ljudi. Često, dok je u kupovini, ignoriše ljude koje poznaje – pretvara se da ih ne vidi – kako bi izbegao nepotrebno ćaskanje.
Međutim, ovaj dvadesetsedmogodišnji instruktor plesa, koji živi u Glendejlu u Kaliforniji, smatra sebe društvenom osobom i upoznaje nove ljude gotovo svuda – u teretani, Starbaksu, dok se ukrcava u avion… G. Bernardo je na žurkama, najčešće ona osoba koja započinje đuskanje u krug i koja se “razmeće” svojim brejk dens pokretima.
Da li je gospodin Bernardo introvert ili ekstrovert?
Zapravo on je ambivert, kompaktna mešavina oba.
Osobine ličnosti ekstrovertnosti i introvertnosti nalaze se na kontinuumu i gotovo sva pažnja je usmerena na ova dva kraja. Danas, socijalni psiholozi, bihejvioristi i eksperti u oblasti biznisa sve više pažnje posvećuju zaboravljenoj kategoriji koja se nalazi u sredini – ambivertnosti. Došli su do zaključka da ljudi koji imaju ove osobine ličnosti mogu imati neke prednosti u profesionalnoj i personalnoj adaptiranosti.
Stručnjaci veruju da su osobine ličnosti koje se nalaze na kontinuumu introverzija – ekstravezija stabilne i da traju čitavog života – javljaju se sa rođenjem i teško se menjaju. Na jednom kraju su ekstroverti (ponekad nazvani “ekstraverti” u psihološkim krugovima) koji tragaju za spoljašnjom stimulacijom. Oni vole da su okruženi mnoštvom osoba i da budu u centru pažnje. Uživaju da razmenjuju ideje sa drugima i često formiraju svoje misli dok govore. Kada su sami, lako im postane dosadno i ne znaju šta će sa sobom.
Introverti, koji su na drugom kraju kontinuuma, bivaju stimulisani iznutra. Oni više vole da vreme provode sami, sa jednom osobom ili malom grupom ljudi. Osećaju se iscrpljeno kada su u gužvi ili u dugoj socijalnoj interakciji. Pažljivo sabiraju svoje misli pre nego što progovore.
Osnovni tipovi ličnosti
Govornik, pisac i kouč, Bet Bjulou, daje opise tipičnih ponašanja:
AMBIVERT
– Društvena fleksibilnost – osećaju se prijatno i u društvenim situacijama i kada su sami.
– Dobri u komunikaciji – intuitivno znaju kada da govore ili slušaju.
– Umereni u ponašanju – ni previše srdačni ni previše rezervisni.
– Prilagodljivi – nemaju neki uobičajeni način ponašanja, prilagođavaju svoj pristup kako bi se uklopili u situaciju.
EKSTROVERT
– Traga za spoljašnjom stimulacijom – u ljudima, okruženju ili aktivnostima.
– Obrađuje misli dok govori.
– Motivisan spoljašnjim nagradama – priznanja i povratne informacije.
– Druželjubiv – lak za upoznavanje.
INTROVERT
– Unutrašnja stimulacija – voli da bude sam.
– Čezne za samoćom kad je u društvu.
– Govori samo kada ima šta da kaže.
– Razmisli pre nego što progovori, obrađuje misli u sebi.
Ambiverti imaju osobine ličnosti i introverata i ekstroverata, ali nijedne nisu dominantne. Razultat toga je uravnotežena ili nijansirana ličnost. Oni nisu osobe koje će vam “probiti” uši, niti su to one potpuno tihe osobe koje srećno sede u ćošku.
Ambiverti se kreću između društvenosti i usamnjenosti, govore ili slušaju pažljivo i sve to je mnogo prirodnije nego kod ekstroverata i introverata. “To je kao da su bilingvalni”, kaže Danijel Pink, autor TV serije o ljudskom ponašanju “Kontrola mase” (Crowd control), koji se bavi proučavanjem ambivertnosti. “Oni imaju širi spektar sposobnosti i mogu se povezati sa većim brojem ljudi, poput osobe koja govori i španski i engleski jezik,” dodaje Pink.
Možete proverite da li ste i vi ambivert, postavljajući sebi pitanja o tome kako biste se ponašali u određenim situacijama. Na primer:
– Za čime žudite nakon dugog dana na poslu kada vam je potrebno da obnovite svoje energiju – da li je to druženje sa prijateljima ili druženje sa daljinskim upravljačem na kauču?
– Kada ste na nekom društvenom događaju, kada želite da odete – što pre je moguće ili na kraju, nakon što poslednja osoba ode?
– Dok razgovrate, da li više volite da razmislite o svom odgovoru pre nego što ga izgovorite ili “izbacujete” koju god ideju da vam padne na pamet i onda je razrađujete?
Ukoliko ste ambivertni, uglavnom ćete birati nešto između – izabraćete da posle posla odete na piće sa jednim prijateljem, a nakon dolaska kući otići ćete u dugu šetnju sa psom.
Istraživanje ambiverata, objavljeno juna 2013. godine u časopisu “Psihološka nauka” (Psychological Science) koje je obuhvatilo 340 prodavaca, pokazalo je da su socijalna i emocionalna fleksibilnost ispitanika koji su bili ambivertni dovele do toga da oni budu superiorniji prodavci. Ispitanici su najpre popunili test ličnosti, a zatim su istraživači pratili prihod od prodaje svakog od njih za naredna tri meseca, kontrolišući druge varijable. Zaposleni sa najvišim procentom prodaje na sat – u proseku 208 dolara, u odnosu na 138 dolara (prosek celog uzorka) – bili su ambiverti koji su na testu ličnosti imali skor tačno između introverzije i ekstraverzije.
“Ambiverti su kao Zlatokosa – oni ne pružaju ni previše ni premalo”, kaže Adam Grant, organizacioni psiholog i profesor psihologije na Univezitetu u Pensilvaniji. On veruje da emocionalna senzitivnost pruža ambivertima jednistvenu veštinu korisnu za roditeljstvo i brak.
Slaba strana ambiverata, po mišljenju dr Granta, je to što je njima ponekad teško da znaju koju stranu ličnosti da iskoriste u određenoj situaciji. Za razliku od ekstroverata i introverata koji znaju šta ih stimuliše, ambivertni nisu uvek toliko sigurni. To znači da ponekad mogu da se zaglave – ne shvatajući da je potrebno da promene svoj pristup kako bi bili motivisaniji.
Karl Jung je popularizovao koncepte ekstroverzije i introverzije u ranim 1920-im. On je identifikovao i treću grupu, ali je nije imenovao niti napisao mnogo o njoj. Tek od 1940. termin “ambivert” počeo je da se sve češće koristi među psiholozima.
Ambivernost je tek poslednjih godina dobila sve više pažnje, postala je zastupljena u knjigama, TEDx govorima, a firme za konsalting proširile su fokus na introvertnost i to kako osobine ličnosti utiču na ponašanje ljudi u braku, porodici i poslu. Više od polovine populacije je ambivertno, sudeći po dr Grantu. Njegova istraživanja pokazuju da su otprilike 2/3 osoba ambivertne, dok je 1/3 ili ekstremni introvert ili ekstremni ekstrovert.
“Introverti i ekstroverti prilično jasno znaju za čime žude” kaže Lori Helgo, autor knjige “Snaga introverata: zbog čega je vaš unutrašnji život, vaša skivena snaga”. Ona smatra da introverti generalno žele da se udalje od stimulacije i interakcije i da se pregrupišu, dok ekstroverti tragaju za ljudima i aktivnošću. Ambiverti mogu ići bilo kojim putem, u zavisnosti od situacije.
Ako ste ambivert, budite svesni toga, kaže dr Helgo. “Ako ste svesni da možete ići u oba smera, onda možete videti kakva je situacija i odabrati ponašanje koje će biti najdelotvornije i najkorisnije.”
Razmišljajte o”introvertu” i “ekstrovertu” kao o glagolima, kaže Bet Bjulou, govornik i kouč koja je osnovala sajt za introverte “The introvert enterpreneur”. “Možete odabrati da se zatvorite (introverziju) ili otvorite (ekstraverziju) u zavisnosti od toga šta se traži”.
Dr Grant, upozorava da bi ambiverti trebalo da obrate pažnju da se ne zaglave u ulozi introverta, odnosno ekstroverta. Trebalo bi da ostanu slobodni. Takođe, predugo ostajenje na jednoj ili drugoj strani, može ugušiti ambiverta. Znaci upozorenja biće dosada i izmorenost.
Dr Grant preporučuje: ”Oslobodite svog unutrašnjeg ambiverta. Pažljivo razmotrite svaku situaciju i upitajte sebe: Šta bih ja mogao/la da sada da uradim da bih bio/la srećniji/a ili uspešniji/a?”
Autor: Elizabet Bernštajn, The Wall Street Journal
Prevod: Katarina Mladenović, Psihoverzum