Direkcija za evropske integracije BiH prednacrtom programa rada za narednu godinu planirala je izradu programa integrisanja BiH u Evropsku uniju, o kojem se priča duže od deset godina, a koji još nije ugledao svjetlo dana.
Ovaj program prema planu DEI koštaće 436.000 KM, međutim od ključnog značaja biće politička volja, bez koje, kao ni u prethodnih više od deset godina, neće biti ništa.
Inače, usvajanje programa integrisanja BiH obaveza je proistekla još od potpisivanja Sporazuma o stablizaciji i pridruživanju, a BiH je u ovom trenutku jedina zemlja koja želi u EU, a da nema taj program. I evropski zvaničnici protekle decenije isticali su neophodnost usvajanja jednog takvog dokumenta, međutim BiH je malo šta uradila po tom pitanju.
“U toku su završne aktivnosti u radnoj grupi na pripremi teksta metodologije izrade programa integrisanja BiH u EU, a slijedom zaključaka Kolegijuma za evropske integracije kojim je Komisija za evropske integracije zadužena da pripremi metodologiju i dostavi je Kolegijumu. Ovim se adresira ispunjavanje kako obaveze iz SSP-a, tako i dio jednog od 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije”, rekli su nam juče u DEI.
U DEI naglašavaju da je informaciju o potrebi izrade programa Savjeta ministara BiH razmatrao nekoliko puta, a Kolegijum za evropske integracije je u maju usvojio zaključke kojim potvrđuju neophodnost njegove izrade.
“Program integrisanja je dokument kojim se utvrđuje i daje pregled aktivnosti koje će se realizovati u utvrđenom vremenskom razdoblju s ciljem ispunjavanja kriterijuma za pristupanje u EU. Uobičajena je praksa da sadrži plan usklađivanja zakonodavstva sa acguisem i plan ispunjavanja ostalih obaveza koje proizlaze iz procesa evropskih integracija”, naveli su u DEI.
Stručnjaci objašnjavaju da su srce programa integrisanja BiH u EU, četiri pitanja i to: ko, šta, kada i koliko, odnosno da se radi o dokumentu u kojem se precizno navodi koji nivo vlasti i koja institucija su nadležni da usvoje i sprovode neki EU standard i zakon, do kojeg datuma i uz koji novac.
“Dogovor o tome u svim zemljama je zahtjevan, a u onim sa federalnim uređenjem kao što je BiH, to je dodatno zahtjevno. Zbog toga i iz nedostatka pritiska od javnosti u BiH su svi to do sada radije izbjegavali, neki jer su znali da je teško, drugi jer su se nadali da to mogu izbjeći ili naći neku prečicu koje nema”, rekao je Adnan Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost (ESI), dodajući da je dogovor o dokumentu moguć samo uz dobru političku volju i podršku stručnjaka iz bh. institucija.
I Igor Crnadak, predsjednik Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine RS, kaže da bi bilo korisno da BiH dobije program integrisanja, ali da to nije najveći problem.
“Najveći problem je što ne postoji politička spremnost na nivou Bosne i Hercegovine da se napravi odlučujući korak ka EU. Suludo je da mi pričamo o programu, a vlasti još nisu preuzele osnovni korak, odnosno nisu formirale vlast na nivou Federacije BiH”, rekao je Crnadak, dodajući da taj program nije najveći problem, ali da je dobrodošao.
Nezavisne, Uroš Vukić