Mark Zakerberg podstiče ljude da koriste grupe i potiskuje slučajeve zloupotrebe.
Prethodnih meseci, Mark Zakerberg naširoko je govorio o velikom planu da „popravi” Fejsbuk.
Ukratko, plan podrazumeva kretanje ka višem stepenu privatnosti na ovoj mreži koja bi bila posvećenija zatvorenim krugovima, poput grupa ili direktnih poruka, a manje javnom Njuz Fidu.
Zakerberg je plan predstavio u martu, godinu dana posle skandala sa Kembridž Analitikom.
Tada sam napomenuo da su kritičari zabrinuti zato što bi promena na Fajsbuku ujedno značila i odricanje od nekih odgovornosti.
Pretvaranje Fejsbuka u privatnu mrežu teško da bi sprečilo zloupotrebe – ali bi otežalo ljudima izvan sistema da otkriju slabe tačke Fejsbuka.
Poslednje vesti govore da su brige verovatno bile opravdane.
Portal ProPublika objavio je postojanje privatne grupe na Fejsbuku u kojoj su razmenjivane uznemirujuće šale koje navodno postavljaju pripadnici američke pogranične službe.
Istraživački sajt tvrdio je da je među komentarima i ismevanje migranata koji su umrli u pritvoru, kao i agresivni, seksistički komentari upućeni poznatim političarkama.
Grupa postoji tri godine i ima oko deset hiljada članova.
„Želimo da se svi koji koriste Fejsbuk osećaju bezbedno – naši standardi primenjuju se na celom Fejsbuku, uključujući i tajne grupe.
Sarađujemo sa federalnim vlastima u istrazi”, kaže za BBC portparol Fejsbuka.
S druge strane, u svom prošlomesečnom izveštaju, kalifornijska istraživačka grupa „Rivil” otkrila je grupu gde su policajci iz više od 50 različitih odeljenja širom Amerike delili rasističke mimove, širili islamofobiju i teorije zavere.
„Vašington post” detaljno je pisao o poplavi grupa koje nude čudne „savete” protiv raka, poput korišćenja sode bikarbone umesto hemoterapije.
Ovim grupama dozvoljeno je da rastu i razvijaju se, a „Vašington post” piše da postoje bar dve sa više od sto hiljada članova.
Fejsbuk tvrdi da obezbeđuje linkove ka kredibilnim vestima na postovima koji mogu sadržati lažne informacije, ali nema statistike koja bi pokazala uspešnost ove mere.
S druge strane, Fejsbuk je blokirao žene koje su delile svoje ožiljke posle operacije tumora dojke u znak solidarnosti i podrške drugim ženama koje biju bitku sa kancerom.
Skriveno od pogleda
Šta ove slučajeve zloupotrebe čini značajnijim od onoga što smo mogli da vidimo ranije?
Oni pokazuju kako strategija Fejsbuka ima moć da probleme potisne u senku.
ProPublika je mogla da posmatra grupu pograničnih službenika zahvaljujući nekome ko im je slao skrinštove – u suprotnom bi grupa ostala potpuno skrivena.
„Rivil” je morao da koristi posebno napisan softverski kod koji je upoređivao liste članova grupa mržnje sa onima koji su se prijavili da prate legitimne stranice o radu policije.
Reporter „Vašington posta” uspeo je da se učlani u neke grupe, ali je ubrzo izbačen i blokiran – čim se otkrilo ko je u pitanju.
I sam Fejsbuk ima problema sa sopstvenom odgovornošću kada se pokrene pitanje grupa.
Sajt priznaje da mogućnost korišćenja algoritama i veštačke inteligencije u pronalasku govora mržnje ima mane, te da se zbog toga umnogome oslanja na korisničke prijave nedoličnog sadržaja.
U grupama, ovo postaje daleko manje verovatno – nedolični sadržaj je razlog zašto su ljudi uopšte i postali deo te grupe.
Fejsbuk je ujedno pokazao ograničenu želju da sam aktivno traga za ovakvim slučajevima zloupotrebe.
Grupe su deo Fejsbuka od samih početaka ove mreže, ali nikada ranije nisu bile toliko značajne.
Fejsbuk sada, po naredbi svog tvorca, agresivno upućuje korisnike da češće koriste grupe.
Pokrenuta je i reklamna kampanja u kojoj se koriste rukom oslikani murali, postavljeno novo uočljivo dugme usred mobilne aplikacije.
Privatno je novo javno.
„Ovakva vizija može brzo da da negativan odgovor”, upozoravao je 2018. godine francuski profesor novinarstva Frederik Pilu.
„Davanje značaja grupama značiće jačanje Fejsbukovih najgorih karakteristika – kognitivnih balona – u kojima se korisnici održavaju uz pomoć poplave lažnih vesti i ekstremizma.”
Nemojte imati zablude: malo ili nijedan od problema na kojima Fejsbuk trenutno „ozbiljno radi” dospeo bi u javnost da nije bilo spoljnog pritiska novinara, zakonodavaca, akademske zajednice ili grupa boraca za ljudska prava.
Primeri koji sam naveo otvaraju pitanje: da li Fejsbuk sebe popravlja, ili nam samo otežava da vidimo da postoji kvar?