„I dalje sanjam Orgonon…“
Ovako počinje omaž kontroverznom psihoanalitičaru Vilhelmu Rajhu. U pitanju je pesma „Cloudbusting“ britanske kantautorke Kejt Buš, koja je inspirisana memoarima Rajhovog sina. Umetnica kaže da se u njen svet posebno uklopila činjenica da je Rajh bio neshvaćena ličnost, progonjena od strane vlasti zbog svojih ideja.
Rajhov život obežile su tragedije, progoni, otuđenost, revolucionarne ideje – koliko napredne toliko i na granici zdravog razuma. I dalje ostaje pitanje da li je bio više genijalno lud ili ludo genijalan.
Isprva je bio jedan od Frojdovih najbriljantnijih učenika pa se čak našao i na čelu Bečke psihoanalitičke klinike. Do razdora odnosa sa Frojdom dolazi usled Rajhovog koketiranja sa marksizmom, ali i razmirica unutar samog psihoanalitičkog kruga (navodno ga Ana Frojd i Pol Federn nisu simpatisali).
Zvanično, Rajhova umešanost u komunističke i socijalističke grupe u Berlinu dovela je do toga da konačno bude izbačen iz Internacionalnog psihoanalitičkog udruženja 1934. godine. Frojdu se nikako nije dopadalo da se psihoanaliza u javnosti izjednači sa komunizmom niti da se na bilo koji način meša sa politikom. Kada je 1932. godine Rajh predao rad na temu mazohističkog karaktera, Frojd je isprva odbio da ga objavi a zatim pristao uz uslov da se jasno naglasi da je u pitanju „komunistički tekst“.
Prvi sudar sa vlašću Rajh doživljava kada otvoreno kritikuje pojavu fašizma u Evropi označavajući ga kao direktnu posledicu potisnute seksualne želje sublimirane u mržnju i rat, što sve iznosi u knjizi „Masovna psihologija fašizma“. Zagovarao je seksualnu revoluciju (inače je tvorac ovog termina), koja bi narod oslobodila agresivne i autoritarne politike.
Nesposobnost da se doživi orgazam, impotencija i uopšte seksualno nezadovoljstvo, leže u osnovi neuroza (a mogu i da pretvore ljude u fašiste). Po gradovima je otvarao seksualne klinike, tinejdžerima delio kondome i omogućavao im da slobodno i u privatnosti otkrivaju svoju seksualnost. Zalagao se za legalizaciju homoseksualnosti, abortusa, kontraceptivnih pilula, ali i ekonomsku nezavisnost žena u braku i olakšane razvode. Po njemu, psihološka istorija se ne nalazi samo u umu već i u telu, stoga je prekršio zlatno pravilo da se pacijent fizički ne dodiruje. Rajh je, inače, poput mnogih drugih psihoanalitičara, imao brojne afere sa svojim pacijentkinjama, a jednu je čak i oženio.
Zbog kritike fašizma, gestapo spaljuje sve njegove knjige i preti mu smrću te se 1930. godine seli u Berlin, a zatim prerušen u turistu pod lažnim imenom napušta Nemačku i beži u Dansku. Ni Danci nisu imali mnogo razumevanja za njegove slobodnije seksualne stavove, pa ga put vodi u Norvešku. Norveška vlada mu dozvoljava da ostane pod uslovom da se ne bavi psihoanalizom.
Inspirisan Frojdovim konceptom libida, Rajh formuliše svoju najkontroverzniju teoriju – teoriju kosmičke životne energije, seksualne po prirodi, koja je osnov svega u univerzumu. Nazvao ju je orgon, kao spoj reči orgazam i ozon. Orgazam je ekspresija orgona a u prirodi se može videti u vidu aurore borealis.
Kada se 1939. godine doselio u Ameriku, počinje opsesivno da traga za fizičkim dokazom orgona. U jednom trenutku tvrdi da je uspeo da ga vidi pod mikroskopom i da ga čine plave čestice bioni. Ovo otkriće zaslužilo je zasnivanje Orgon Instituta 1942. godine.
Pesma Kejt Buš „Cloudbusting“ dobila je naziv po njegovom istoimenom izumu koji je navodno stvarao oblake, tačnije odašiljao dobru orgonsku energiju u atmosferu i sakupljao lošu koju emituje NLO. Cloudbusteri takođe mogu i da manipulišu vremenom. Prema jednoj anegdoti, uzgajivači borovnica u Mejnu obećali su Rajhu da će mu platiti ako uspe da otera sušu koja im je pretila. Rajh je postavio svoju skalameriju, uperio je u nebo, i navodno, sutradan je zaista pala kiša.
U svojim memoarima „The Book of Dreams“ Rajhov sin Piter, zapisao je da su jednom prilikom u Arizoni uz pomoć cloudbustera otac i on vodili pravu „interplanetarnu“ bitku protiv NLO.
„Zamislite scenu u Zvezdanim ratovima u kojoj Obi Van Kenobi Luku priča o Sili – tako otprilike možete da zamislite ne samo izuzetnu harizmatičnost ličnosti doktora Rajha već i oduševljenje jednog dvanaestogodišnjeg dečaka kada on usred mirnog letnjeg popodneva bukvalno izazove vetar, kišu, ili, na zemaljski način, prizove Silu.“
Rajh je tvrdio da je njegov rad sve suprotno američkoj politici i bombardovanju Hirošime i Nagasakija – dok je jurio energiju života, drugi su se bavili energijom smrti.
U sledećoj fazi stvara akumulatore orgona za kućnu upotrebu. To su kutije nalik govornicama koje navodno privlače i koncentrišu orgon, tako da sedenje u njima poboljšava fizičko i psihičko zdravlje. U dejstvo ovih akumulatora kunu se mnogobrojne poznate ličnosti tog doba poput Vilijama Barouza, Selindžera, Ginsberga, Džeka Nikolsona, Šona Konerija. Rajh je čak i Ajnštajna ubedio da eksperimentiše sa kutijama ali ovaj nije bio mnogo impresioniran. Placebo ili ne, Barouz je tvrdio da čim sedne u akumulator doživi orgazam.
„Kada bih ušao i seo u akumulator, osetio bih posebnu tišinu koju ponekad iskusite duboko u šumi..Koža bi mi se naježila i osetio bih efekat afrodizijaka sličan efektu jake trave.“
Čim je Rajh kročio u Ameriku privukao je pažnju FBI-a zbog članstva u Norveškoj komunističkoj partiji. Istog dana kada je napadnut Perl Harbor 1941. godine, Rajh je zajedno sa još šest hiljada nemačkih nacionalista uhapšen kao strani neprijatelj. Kažu, nezabeleženo u američkoj istoriji – spaljene su sve njegove knjige i dnevnici. Ispostaviće se da je u pitanju zamena identiteta i da je FBI mislio da se radi o Vilijamu Rajhu, komunisti i vlasniku knjižare u Nju Džerziju.
Zbog promovisanja orgona, za petama mu je bila i američka Uprava za hranu i lekove tvrdeći da je njegov akumulator medicinska prevara. Rajh se nije odazvao pozivu na sud pravdajući se da se naučna istina može rešiti i dokazati jedino eksperimentom. Prodaja akumulatora je zabranjena, ali je zbog ignorisanja odluke suda osuđen na dve godine zatvora. Osam meseci kasnije a samo nekoliko dana pred saslušanje za uslovno puštanje na slobodu, Rajh je preminuo od srčanog udara u šezdesetoj godini života. Niti jedan naučni, psihološki ili psihijatrijski žurnal nije pomenuo njegovu smrt.
Kolege su ga nazivale shizofrenim, psihopatom, ludakom, bipolarnim, a uz njegovo ime danas se uglavnom povezuje reč pseudonauka. Ipak, magazin Time ga je prozvao jednim od 100 najuticajnijih ljudi XX veka; njegovi stavovi su odigrali značajnu ulogu u seksualnoj revoluciji, a studenti na protestima u Parizu i Berlinu 1968. godine bacaju na policiju kopije njegove knjige „Masovna psihologija fašizma“. Zaslužan je za planetarnu popularnost masaže i joge, telesnu i geštalt terapiju, različite Nju ejdž pokrete.
Kejt Buš nije jedina kantautorka koja mu je odala priznanje. Peti Smit je takođe inspirisana memoarima Rajhovog sina stvorila improvizaciju „Birdland“. Čini se da Rajha kao ekscentrika i odbačenog više prepoznaju umetnici nego naučna i akademska zajednica. Njegov sin Piter, međutim, tvrdi da sve sagledavamo iz pogrešne perspektive:
„On je bio naučnik devetanestog a ne dvadesetog veka. Nije se bavio naukom kao danas. Bio je um devetnaestog veka koji se sudario sa Amerikom dvadesetog veka. I BUM!“
autor: Sanja Dutina Dragović – www.psihobrlog.com
Reference:
Reich Rubin, Lore. (2003). Wilhelm Reich and Anna Freud: His expulsion from psychoanalysis. International Forum of Psychoanalysis. 12. 109-117. 10.1080/08037060310007906.
W. Bennett PhD, Philip. (2010). The persecution of Dr. Wilhelm Reich by the government of the United States. International Forum of Psychoanalysis. 19. 51-65. 10.1080/08037060903095366.