Radna snaga u RS godišnje odradi desetine miliona sati koji im nisu plaćeni, a najviše prekovremenog rada ima u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu, građevinarstvu.
Ranija analiza Saveza sindikata RS pokazala je da je riječ o oko 29 miliona sati, te da u Srpskoj prekovremeno radi 43 odsto radnika, ali da svaki drugi za to nije plaćen. To znači da je u neplaćenom prekovremenom radu sakriveno od 13.000 do 15.000 novih radnih mjesta.
U Savezu sindikata RS naglašavaju da se situacija u ovoj oblasti neznatno popravila, ali u smislu da radnici koji nisu plaćeni za prekovremeni rad ili napuštaju posao ili prelaze kod drugog poslodavca.
“Novim Zakonom o radu RS povećan je broj prekovremenih radnih sati, a smanjena novčana naknada za uvećanje plate po osnovu ovog rada. Prema našim informacijama, do kojih dolazimo preko službe za besplatnu pravnu pomoć, prekovremeni rad i dalje postoji u značajnoj mjeri, te da se situacija u njegovom plaćanju neznatno popravila”, kaže generalni sekretar ovog Saveza Goran Stanković.
Dodaje da je prekovremeni posebno zastupljen u oblasti trgovine, ugostiteljstva, turizma, građevinarstva i drvne industrije.
“Tu je povećan broj prekovremenih sati iz dva razloga. Prvi je što veliki broj radnika iz tih djelatnosti odlazi iz RS, a njih poslodavci moraju da nadoknade kroz prekovremene sate. Drugo, imamo niska primanja, pa je u tim djelatnostima teško naći nove radnike. Onda poslodavci koriste one koji rade, a inspekcijama je teško da dokaže kršenje zakona u ovoj oblasti”, kaže Stanković.
U Sindikatu trgovine, ugostiteljstva i turizma RS kažu da trgovci, ponekad, rade i po deset i više sati prekovremeno.
“Neki poslodavci poštuju zakon i to plate, neki ne. A prekovremeni rad je svakodnevno aktuelan. Pojedini poslodavci radnicima, kad skupe osam prekovremenih sati, daju slobodan dan. Međutim, mnogi radnici ne mogu da ga iskoriste jer, zbog manjka radne snage koja u sve većoj mjeri odlazi sa ovih prostora, te sporog popunjavanja upražnjenih radnih mjesta u trgovinama, moraju da rade, i to sve više i više”, kaže predsjednik ovog sindikata Goran Savanović.
Naglašava da će sindikat na čijem je čelu uskoro aktuelizovati inicijativu o ukidanju radne nedjelje u Srpskoj, čija će realizacija biti prioritet u idućoj godini.
U Uniji udruženja poslodavaca RS naglašavaju da prekovremeni rad nije problem, sve dok je plaćen.
“Treba da se borimo za sistem u kojem će se više raditi, ali u kojem će radnici takođe biti bolje plaćeni. Naravno da zaposlenima moraju da budu plaćene radna subota i nedelja ili da, po osnovu rada vikendom, dobiju dva slobodna dana tokom sedmice. Takođe, mora biti plaćen svaki prekovremeni sat tokom radnog dana”, poručuje predsjednik ove unije Dragutin Škrebić.
Slaže se da odlazak radnika jeste problem, ali da oni koji ostaju da rade, sve do eventuelnog smanjenja obima posla ili zaposlenja novih radnika, mora da bude plaćen za svaki prekovremeni sat.
“Međutim, veći problem je praksa pojedinih poslodavaca da ne plaćaju prekovremeni rad. Poslodavci moraju da budu svjesni značaja radne snage u današnjim uslovima. Kad se ta svijest probudi, biće sve manje nezakonitosti u ovoj oblasti”, naglašava Škrebić.
U Inspektoratu RS kažu da prekovremeni rad ne može trajati više od deset sati sedmično, niti duže od četiri sata dnevno.
“Radnik u toku kalendarske godine ne može raditi prekovremeno više od 180 sati. Izuzetno, kolektivnim ugovorom može se utvrditi maksimalno trajanje prekovremenog rada do 230 sati godišnje. U slučaju neplaniranog povećanja obima posla, radnik je dužan da na zahtjev poslodavca radi duže od punog radnog vremena, a za prekovremi rad ima pravo na uvećanje plate”, kaže portparol Inspektorata RS Dušanka Makivić.
Srpskainfo