Broj svinja u Španiji premašio je broj ljudi, saopštilo je ministarstvo za zaštitu životne sredine i navelo da u zemlji danas ima 50 miliona svinja, za 3,5 miliona više nego stanovnika. Podaci pokazuju da je broj svinja u Španiji povećan za oko devet miliona od 2013. i sve su veće bojazni oko ekoloških uticaja te industrije koja je u 2017. isporučila više od četiri miliona tona proizvoda i ostvarila prihod od šest milijardi evra.
Rast populacije svinja ključno je doprineo da stočarstvo postane četvrti po veličini emiter gasova sa efektima staklene bašte u Španiji posle transporta, proizvodnje energije i industrije, piše britanski Gardijan.
Farme svinja takođe troše znatnu količinu vode u zemlji u kojoj su suše česte. S obzirom da svaka svinja popije 15 litara vode dnevno, ta industrija troši više vode nego gradovi Saragosa, Sevilja i Alikante zajedno.
Nitrati iz životinjskog otpada takođe zagađuju podzemne vode, upozoravaju ekolozi.
U međuvremenu sektor proizvodnje svinjetine potresa niz skandala. Tako policija istražuje slučaj povraćaja šunke koja se ucrvljala a koja je isporučena delu francuskog lanca supermarketa Karfur. Policija je otkrila mrežu dobavljača bez skrupula i više od 50 tona šunke koja je trebalo da bude spaljena a umesto toga joj je promenjen rok trajanja na pakovanju.
Bio je to još jedan udarac za industriju sa reputacijom nepoštene prakse, posebno u proizvodnji skupe iberijske šunke (jamón ibérico de bellota) koja u maloprodaji može da se proda i za nekoliko stotina evra po kilogramu.
Meso za tu šunku mora da bude od čistokrvnih crnih iberijskih svinja koje su poslednje mesece života provele slobodno u hrastovim šumama jedući žir. To meso mora da se suši najmanje tri godine.
S obzirom da je to dug proces, tražnja šunke nadmašuje ponudu. Proizvođač iberijske šunke iz zapadne Španije Fransisko Esparago kaže da nema dovoljno resursa da bi se propisi poštovali.
“Ako nemate kontrolu u industriji u kojoj su prevare tradicionalne jer postoji obilna tražnja ali ne i obilna ponuda, to se dešava”, rekao je on. “Tako npr. neke životinje žive u hrastovoj šumi ali, umesto da se hrane žirom poslednjih meseci života, daje im se hranivo, međutim, inspektori vide svinje u šumi i proizvođač dobija papire”, dodao je Esparago.
Industriju svinjetine potresaju i štrajkovi u nekim klanicama zbog loših uslova rada. Mnogi radnici u sektoru donedavno su bili imigranti a značajan broj su muslimani koji ne jedu svinjetinu.
Svaki Španac pojede oko 21 kilogram svinjetine godišnje a ljubav prema toj vrsti mesa traje već hiljadama godina. Još u vreme Rimljana sa divljenjem se pisalo o španskoj šunki a svinje su uživale posebnu zaštitu i za vreme Gota koji su vladali pošto su otišli Rimljani.
Kada su muslimani osvojili veliki deo Pirinejskog poluostrva, svinja je postala simbol hrišćanskog otpora a za vreme inkvizicije konzumiranje svinjetine u javnosti bilo je test vere za Jevreje i muslimane koji su prisilno prešli u hrišćanstvo.
Izvor: The Guardian
Foto: Beta
