Da su u velikom gradu mogle bi da se sakriju
Da ne brinu kome se sve javljaju i ko ih sve gleda
Išle bi na koncerte, predstave i sretale uvek nove ljude
Sa kojima bi doživele nešto, možda ljubav, možda prijateljstvo
A da to ne mora svako da zna
Stefan Simić: Velike žene u malim gradovima
Velike žene u malim gradovima
Osuđene na večito iste ljude i ulice
Da zavode svojom lepotom gde god se pojave
Ali i da prikrivaju razočaranost koju nose u sebi
Ostale su tu gde jesu
Sa godinama sve poželjnije, ženstvenije, zanosnije
Ali je premalo onih dovoljno vrednih da ih primete
A od onih drugih im je više muka
Dok ih posmatraš kako koračaju večito same
U vazduhu osećaš njihovu tugu, nemoć
Onu potrebu da pobegnu što dalje
Ali kuda
Kome
Kako
I kada odu, znaju da moraju da se vrate
Isuviše toga imaju da bi ostavile zauvek
Da su u velikom gradu mogle bi da se sakriju
Da ne brinu kome se sve javljaju i ko ih sve gleda
Išle bi na koncerte, predstave i sretale uvek nove ljude
Sa kojima bi doživele nešto, možda ljubav, možda prijateljstvo
A da to ne mora svako da zna
Dok se ovde sve vidi a malo šta prašta
Kriv si i da ništa ne uradiš
Sama tvoja pojava mnogima smeta
Koliko je samo takvih žena koje su ostale
Ili koje su se vratile iz velikih gradova
Zbog muževa
Poslova
Roditelja
A najradije bi da odu daleko, što dalje ali gde
Kome
Kako
U njima je tako jaka glad za životom
Ona potreba da nadoknade propušteno
Da se puste i prepuste strastima da ih nose
Ali nešto u njima im ne dopušta
Zavezanost koja ih drži pod ključem
I kada su slobodne, vezane su
I kada ih ništa ne muči, nešto im ne da
Ostale tu gde jesu
Najlepše u ne tako lepim mestima
Najpoželjnije u ne tako poželjnim ulicama
Same i kada su sa nekim
Same tamo gde se ne oprašta samoća
Večite žrtve ženske zlobe
I najnižih muških pobuda
Koji bi navodno svašta da im rade
Samo nisu u stanju da ih usreće i zadovolje
Zato su same i kada su sa nekim
Nije im teško da nađu drugoga
Ali im je teško da nađu sebe sa drugim