Prorok Žirje bio je izviždan, proroci iz Sevena obešeni ili razapeti na točak, proroci koji su iz Langdoka i Dofineje došli u London bili su lancima vezani za sramni stub, anabaptistički proroci bili su osuđivani na razne muke, prorok Savonarola završio je na lomači u Firenci, proroku Jovanu Krstitelju, ili Baptisti, bio je prerezan vrat.
Tvrdi se da je i Zaharija ubijen; ali na sreću to nije dokazano. Prorok Jedo ili Ado, koji je poslan u Vetilj pod uslovom da ne jede i ne pije, pošto je na nesreću pojeo komad hleba, i sam je završio u lavljim čeljustima; a njegove kosti pronađene su na putu, između tog lava i njegovog magarca. Jona je progutala riba; istina, on je u njoj ostao samo tri dana i tri noći; ali to je još uvek sedamdeset i dva neudobna časa.
Avakuma su preneli u Vavilon tako što je, držan za kosu, visio u vazduhu. To, uistinu, nije neka velika nesreća, ali je prevoz jako neudoban. Mora da se čovek mnogo pati kada ga držeći za kosu nose tri stotine milja. Ja bih više voleo par krila, kobilu Voru ili krilatog konja.
Mihej, sin Jemlin, koji je video Gospoda kako sedi na svom prestolu sa nebeskom vojskom levo i desno od sebe i koji je čuo kako Gospod traži nekoga ko će otići da prevari cara Ahava; koji je video đavola da se predstavio Gospodu i primio na sebe tu poruku, Mihej je od strane Boga preneo taj nebeski događaj caru Ahavu. Istina je da ga je umesto nagrade samo dobro opapučio rukom prorok Sedekija; istina je da su ga u tamnici držali samo nekoliko dana: ali za nadahnuta čoveka neprijatno je da ga šamaraju i nabijaju u rupčage.
Misli se da je car Amasija naredio da se iščupaju zubi proroku Amosu kako bi ga sprečio da govori. Ne zbog toga što se bez zuba ne može baš nikako govoriti; videlo smo vrlo brbljive krezube starice; ali proročanstvo treba da bude izgovoreno vrlo jasno, a krezubi prorok se ne sluša s dužnim poštovanjem.
Baruh je doživeo mnoge progone. Jezekilja su kamenovali oni koji su zajedno s njim bili u ropstvu. Nije poznato da li je i Jeremija kamenovan, ili pretesterisan nadvoje.
Što se tiče Isaije, stalno se smatra da je pretesterisan po naređenju Manasije, Judinog kraljčića.
Moramo se složiti da je gadan taj proročki zanat. Za jednog, kao što je Ilija, koji se u lepoj plemenitoj kočiji šeta s planete na planetu kuda ga nose četiri bela konja, ima ih stotinu koji pešače i koji moraju da prose ručak od vrata do vrata. Dosta liče na Homera koji je, kako se priča, morao prositi u sedam gradova koji su se kasnije otimali za čast da je u njima rođen. Njegovi tumači pripisali su mu bezbroj alegorija na koje nikada nije ni pomislio. Često je ista čast ukazivana prorocima. Ne poričem da su oni bili ljudi upoznati s budućnošću. Treba samo duši dati izvestan stepen zanosa, kako je to vrlo lepo zamislio jedan pošteni filozof ili luđak naših dana, koji je hteo da probuši rupu do suprotnog pola i da bolesnike maže grožđanom smolom.
Jevreji su toliko uznosili svoju dušu da su jasno videli sve buduće stari: ali teško je tačno pogoditi da li su pod Jerusalimom proroci uvek podrazumevali večni život; da li Vavilon znači London ili Pariz; da li, kada govore o nekoj bogatoj večeri, nju treba objašnjavati postom; da li crno vino znači krv; da li crvena odora znači veru, a bela milosrđe. Inteligencija proroka je napor ljudskog duha. Zato o tome neću reći ništa više.
| Članak objavljen 1767.
Iz Voltaireova Filozofskog rečnika, Edicija, Beograd, 2009.
Prometej.ba