BANJALUKA – Velika fiskalna opterećenja na rad, veliki broj neporeskih davanja, zdravstveni sektor koji akumulira gubitke, neefikasna javna uprava i lokalna samouprava, nerazvijenost transportne infrastrukture i fiskalna neodrživost pojedinih javnih preduzeća samo su neki od problema identifikovanih u Programu ekonomskih reformi koje je Vlada RS uputila Narodnoj skupštini.
Osim ovih problema, Vlada je identifikovala i nedovoljan tehnološki nivo i nisku produktivnost poljoprivrede, zastarjelost tehnologije, posebno u prerađivačkoj industriji, nizak nivo produktivnosti, nedostatak i odliv radne snage, neuređenu oblast bankarskog restrukturiranja i nedovoljnu efikasnost investicionih fondova. Takođe, tu je i nekonkurentna i nelikvidna privreda, nezadovoljavajući nivo stručnosti i naučne produktivnosti, nedovoljna podrška razvoju domaće proizvodnje, neusklađenost obrazovnih politika sa potrebama tržišta i slaba povezanost obrazovnog sektora sa tržištima rada.
Vlada tvrdi da će do 2020. godine nastojati ukloniti ili umanjiti probleme s kojima se suočava RS, kako bi se poboljšala situacija u domaćoj privredi.
Osim ovih izazova, Vlada je navela da će u narednoj godini samo na kamate biti potrebno izdvojiti sto miliona maraka, koliko će biti izdvojeno za nabavke robe i usluga. Na transfere će biti utrošeno 137 miliona maraka, koji se posebno odnose na pomoć socijalno ugroženim kategorijama.
Međutim, iz Vlade uvjeravaju da nije sve tako crno: Budžetom RS za narednu godinu planiran je suficit u iznosu od 67,1 milion maraka.
“U periodu 2018 – 2020. godina, na nivou opšte vlade planira se suficit u iznosima 55,5 miliona maraka, 228,6 miliona maraka i 237,9 miliona maraka”, navedeno je u dokumentu.
Prema navedenim podacima, realna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u RS za 2016. je iznosila 3,5 odsto. Privredni rast u najvećoj mjeri rezultat je rasta u proizvodnji električne energije, poljoprivredi i šumarstvu, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.
Kao neke od ključnih pretpostavki za pozitivan ekonomski rast naveli su nastavak reformi i nisku cijenu nafte na svjetskim tržištima, a zanimljivo je da je s tim u vezi navedeno da bi neusvajanje povećanja akciza na gorivo zapravo pomoglo jer bi cijena nafte i derivata bila na nižem nivou.
Kao polaznu osnovu za projekcije rasta u Vladi RS uzeli su podatke Međunarodnog monetarnog fonda po kojima će BiH u 2017. imati rast od tri odsto, a u 2018. od 3,5 odsto. Ovi podaci su, međutim, redukovani, tako da sada MMF za 2017. predviđa rast od 2,5 odsto, a u 2018. godini 2,6 odsto.
Kao podršku za planirane reforme, Vlada će pomoć zatražiti od EU, Svjetske banke i drugih međunarodnih institucija, a planirane su sveobuhvatne mjere s ciljem povećanja konkurentnosti domaće privrede.
Vlada je obećala da ćemo u 2018. uz pomoć Svjetske banke dobiti dugo očekivani registar svih zaposlenih u javnoj upravi, s ciljem rezanja troškova.
Goran Radivojac, profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci, kaže da je očigledna iskrena namjera Vlade RS da sprovede reforme, ali da ima skučen manevarski prostor, s obzirom na smanjen pristup finansijama.
“Očigledno je da će finansije biti limitirajući faktor. Vidljivo je da se tu spominju i međunarodne finansijske institucije, ali pitanje je koliko su konsultovane prilikom izrade dokumenta”, naveo je on, dodajući da će ključno biti kombinovanje mjera rezanja javne potrošnje sa ispunjavanjem zahtjeva privrede, bez koje neće biti moguće popraviti ekonomiju.
Saša Trivić, potpredsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, ističe da je dio bitnih zahtjeva poslodavaca konačno usvojen i s njima se ide u realizaciju.
“Dogovoreno je da iduće godine idemo u promjene zakona kako bi se trudnička bolovanja u potpunosti refundirala u naredne tri godine, zatim smo dogovorili kako doći do smanjenja oporezivanja rada s obzirom na to da smo procijenili da će u porezima iduće godine postojati sredstva s kojima bi se to moglo uraditi, i sad idemo s Vladom dogovoriti koji su to uslovi”, kaže on.
Reformske mjere Vlade RS za 2018.
– Upravljanje javnim finansijama
– Reforma tržišta energije i transporta
– Sektorski razvoj
– Poslovno okruženje i smanjenje neformalne ekonomije
– Istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna ekonomija
– Reforme u vezi sa trgovinom
– Obrazovanje i vještine
– Zapošljavanje i tržište rada
– Socijalna uključenost i smanjenje siromaštva
(Nezavisne)