Sredovečni bibliotekar u Maliju pomogao je da se iz legendarnih gradskih biblioteka sačuvaju knjige, rukopisi i zapisi od terorista.
Za čuvare drevnog nasleđa Bliskog istoka i Severne Afrike, skorašnji rast islamskih ekstremističkih grupa stvorilo je puno poteškoća i problema u očuvanju kulturnog blaga. Još od okupacije iračkog grada Mosul 2014. godine, Islamska država je pljačkala i uništavala džamije, svetilišta, crkve i druga sveta mesta u celom regionu. Grupa i dalje nastavlja da vrši ”kulturno čišćenje” od Tikrita ka Tripoliju.
U ovim tmurnim dešavanjima, dogode se povremeno male pobede kulture protiv ekstremizma. Jedna od takvih pobeda ima neverovatnog heroja: 51-godišnji kolekcionar knjiga i bibliotekar Abdel Kader Haidara u gradu Timbuktu, u zapadno afričkoj zemlji Mali.
Priča počinje aprila 2012-te godine, kada se Haidara vraćao kući sa poslovnog puta da bi saznao da je veoma slaba vojska Malija uništena i da je preko 1000 terorista okupiralo njegov grad. Imao je šta da vidi…pljačke, pucnjavu po gradu i crne zastave koje stoje na vladinim zgradama. Uplašio se da će desetine gradskih biblioteka i magacina – koje su bile dom stotinama hiljada retkih arapskih rukopisa i dokumenata – biti opljačkano.
Nekoliko dana nakon što je započela okupacija, Haidara, koji je radio kao arhivista, bibliotekar i restaurator, sastao se sa kolegama u svojoj kancelariji u Timbuktu asocijaciji biblioteka, koju je osnovao 15 godina ranije. ”Mislim da treba da pokupimo sve zapise i dokumenta iz zgrada i da ih raspodelimo širom grada po kućama”, rekao im je Haidara. ”Mi ne želimo da pronađu zbirke rukopisa i da ih unište.”
Mesecima ranije, Haidara je dobio stipendiju od Ford fondacije da studira engleski jezik na Oksfordu. Nakon ovih dešavanja poslao je email i tražio odobrenje da preusmeri stipendiju da bih zaštitio rukopise, da ne bi bili uništeni od strane terorista. Nakon tri dana, uspeo je da podigne novac i sa svojim nećakom krenuo je da okuplja arhiviste, bibliotekare, turističke vodiče i članove svoje porodice.
Akcija je bila izvedena kao u holivudskih akcionim filmovima. Kupovali su metalne i drvene sanduke, oko 50 do 80 dnevno. Napravili su kontejnere od buradi nafte i locirali sigurne kuće širom grada, kao i van grada. Organizovali su malu armiju pakera koji su radili u tišini i po mraku, i koji su tovarili sanduke na mazge noseći ih u skrovišta.
Tokom osam meseci, operacija je uključivala stotine pakera, vozača i kurira. Prokrijumčarili su rukopise i dokumenta iz grada, drumom i preko reke, iza kontrolnih punktova džihadista. Do oslobođenja grada Timbuktu, koje je sledilo godinu dana kasnije, teroristi su uspeli da unište oko 4.000 od ukupno 400.000 drevnih rukopisa i zapisa. ”Da nismo na vreme delovali, 100% sam siguran da bi sve spalili.”, rekao je Haidara.
Haidara je posebno ponosan na spašavanje jednog zapisa: knjige u raspadnutom stanju, o rešavanju sukoba između dva kraljevstva Borno i Sokoto, na mestu gde je sad Nigerija. U pitanju je rad jednog sufi svetog ratnika i intelektualca, koji je vladao gradom Timbuktu polovinom 19-tog veka. Ovaj čovek je bio džihadista u originalnom i najboljem smislu te reči, onaj koji se borio protiv zla i njenih ideja, požude i besa u sebi, pokoravanju i poslušnosti Božjim zapovestima. To je, kako misli Haidara, prikladan prekor za sve ono za šta se danas džihadisti bore.