Širom Norveške mogu se videti kuće sa bujnom vegetacijom na krovovima koje se utapaju u okolni pejzaž. Gusta zelena trava, cveće, pa čak i drveće mogu se videti na krovovima norveških kuća.
I dok je Francuska prošle godine uvela zakon da sve nove zgrade sagrađene u komercijalnim zonama moraju delom biti pokrivene ili biljkama ili solarnim panelima, u Norveškoj su krovovi prekriveni zelenilom jedan od simbola zemlje i deo tradicije duge vekovima.
Širom Norveške mogu se videti kuće sa bujnom vegetacijom na krovovima koje se utapaju u okolni pejzaž. Gusta zelena trava, cveće, pa čak i drveće mogu se videti na krovovima norveških kuća.
Prednosti ovakvih krovova su brojne. Pored toga što izgledaju interesantno, krovovi prekriveni zelenilom su i dugotrajni, pružaju stabilnost građevini i obezbeđuju bolju izolaciju, što pomaže da se smanji energija potrebna za grejanje kuće zimi i hlađenje tokom leta.
Tokom srednjeg veka, za vreme Vikinga, većina kuća u Norveškoj imala je krovove prekrivene busenom trave. Ta tradicija je trajala sve do 19. veka tokom kojeg su zeleni krovovi postepeno zamenjivani crepom, izuzev u udaljenim i izolovanim delovima zemlje.
Zeleni krovovi su u novije vreme doživeli pravu renesansu. Norvežani su uvideli brojne prednosti ovih krovova i oživeli tradiciju. Mnoge kulturne institucije i komercijalne zgrade su zelene krovove integrisale u svoj dizajn kao alternativu savremenim građevinskim materijalima, a od 2000. godine Skandinavsko udruženje za zelene krovove dodeljuje godišnje nagrade za najbolji projekat zelenog krova.
