Mesec, i način njegovog formiranja, već dugo je predmet fascinacije i čuđenja. Sada, tim sa Technion-Israel instituta predlaže teoriju da mesec koga svaki dan vidimo na nebu nije prvi mesec koji orbitira oko Zemlje već poslednji u nizu meseca koji su orbitirali oko nje u prošlosti.
Nova teorija koju predlažu istraživači je u suprotnosti sa opšteprihvaćenom paradigmom da je Mesec formiran kroz sudar tela veličine Marsa sa ranom Zemljom. Ovaj model sugeriše da je drevna Zemlja imala više prirodnih satelita od kojih je svaki nastao u posebnom sudaru nebeskih tela sa Zemljom. Najverovatnije je da su takvi mali meseci kasnije bili izbačeni iz sistema ili su se sudarili sa Zemljom ili međusobno formirajući veće nebesko telo. Da bi proverili uslove za formiranje takvih mini satelita ili mini meseca istraživači su pokrenuli 800 simulacija sudara sa Zemljom. Novi model je u saglasnosti sa trenutnim naučnim razumevanjem formiranja Zemlje. U poslednjoj fazi svog rasta Zemlja je iskusila mnogo velikih sudara sa drugim telima. Svaki od ovih sudara je dodao nešto materijala na Zemlju, sve dok ona nije narasla na trenutnu veličinu.
Istraživači veruju da je Zemlja imala mnogo manjih satelita i da je svaki sledeći sudar koji se dešavao formirao novi mesec pored već formiranih.
Plimske sile Zemlje mogu dovesti do toga da meseci polagano migriraju ka spolja (sadašnji mesec se udaljava od Zemlje tempom od 1 cm godišnje). Moglo se desiti da već postojeći mesec migrira ka spolja dok se drugi formira, da bi na kraju oni svojim međusobnim uticajem menjali orbite i sudarali se. Takvim sudarima se mogao formirati i Mesec koji danas vidimo.
Iako ova teorija može da bude tačna ipak ona nije po svojoj suštini mnogo različita od postojeće teorije. I u jednom i u drugom slučaju imamo situaciju da se mesec formira kao posledica sudara drugih tela sa Zemljom.