U ledenim dubinama Arktičkog arhipelaga iskopani su najstariji ostaci ptica ikada koji pružaju uvid u to kako je nekad izgledao ekosistem ovog područja.
U ledenim dubinama kanadskog Arktičkog arhipelaga iskopane su nove vrste praistorijskih ptica, a pronađeni fosilni ostaci stari oko 90 miliona godina se smatraju najstarijim ostacima ptice ikada pronađeni.
Drevne kosti pokazuju da je područje današnjeg Arktika bilo toplo kao Florida pre 90 miliona godina, piše Daily Mail.
Nedavno otkrivena vrsta je zubati predak modernih morskih ptica koju su nazvali Tingmiatornis arctica, a ovo otkriće ukazuje i na evidenciju dramatičnog globalnog zagrevanja tokom kasnog perioda krede, kad je ogromni Tiranosaurus i dalje hodao Zemljom.
Vođa istraživanja profesor Džon Tarduno sa Univerziteta Ročester kaže: „Ptica je verovatno hibrid velikog galeba i kormorana, ali je imala zube“.
Sudeći prema istraživanjima, zubi su im verovatno koristili za hvatanje većeg plena.
Ova otkriće uz dostignuća prethodnih ekspericija pomažu da se stvori šira i jasnija slika o ekosistemu koji je postojao u kanadskom Arktičkom arhipelagu tokom turona, jednoj od epoha krede, koja je trajala pre 90 do 94 miliona godina.
Analiziranjem fosilnih ostataka ptice i geoloških rekorda, tim doktora Tarduna je otkrio da je okruženje drevnih morskih ptica uključivalo vulkanske erupcije, miran slatkovodni zaliv i temperature do 28 stepeni Celzijusa.
Stovrenja poput kornjača, velikih slatkovodnih riba i champsosaurs (sada izumrlih reptila poput krokodila) su delili tople ravnice što je daleko od ledenih predela koji se sada nalaze na ovom mestu.
„Fosili nam otkrivaju kakav bi svet mogao da izgleda, svet bez leda na Arktiku“, kaže Ričard Bono, kandidat doktorand za nauku o životnoj sredini i zemlji na Univerzitetu i član Tardunovog tima.
„Izgledalo bi mnogo drugačije nego danas gde imate tundre i manje životinje“, kaže Bono.
Drevni fosili ptica su pronađeni iznad bazaltnih polja lave, nastalih iz serije vulkanskih erupcija.
Eksperti veruju da su ovi vulkani ispustili ugljen-dioksid u atmosferu izazivajući efekat staklene bašte koji zagreva područja oko Zemljinih polova, a ovakav ekosistem je omogućio velikih pticama, uključujući i Tingmiatornis arctica da napreduju i razvijaju se.
Tokom iskopavanja, naučnici su pronašli tri kosti ptice, koje se nalaze na krilima.
Na osnovu debljine i karakteristika kostiju, paleontolog Džulija Klark sa Univerziteta u Teksasu je mogla da odredi evolutivni odnos novih ptica.
„Ove ptice su relativno bliski rođaci svih živih ptica i obuhvataju neke od nastarijih rekoda fosilnih ostataka ptica u Severnoj Americi“, kaže Klark.