Temperatura, podizanje nivoa mora i emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigli su rekordne nivoe prošle godine, što čini 2015. najgoru godinu u modernoj istoriji za zagrevanje planete na osnovu niza ključnih indikatora, pokazuje danas objavljen izveštaj.
“Većina indikatora za klimatske promene nastavljaju da pokazuju tendenciju ka zagrevanju planete”, gde su registrovane rekordno visoke temperatura drugu godinu za redom, navodi se u godišnjem izveštaju o “Stanju klime” (State of the Climate), koji sastavljaju stotine naučnika iz celog sveta.
U Izveštaju se posmatra oko 50 različitih aspekata klime. Izveštaj se još zove i godišnjim sistematskim pregledom planete, u kome je stotine naučnika iz celog sveta zaključilo da se temperatura Zemlje povećala prošle godine i da je potučeno desetine klimatskih rekorda.
Povlačenje ledenog pokrivača, suša, poplave, ovaj godišnji izvešaj o stanju klime daje mračnu sliku Zemlje.
“Više pokazatelja kao što je temperatura iznad zemlje i na površini okeana, porast nivoa mora i emisija gasova sa efektom staklene bašte potukli su rekorde ustanovljene tek prošle godine”, navode naučnici.
Većina indikatora za klimatske promene nastavljaju da pokazuju tendenciju ka zagrevanju planete, nastavlja se u izveštaju. Taj trend će se, kako se očekuje, biti potvrdjen ove godine, jer su prvih šest meseci 2016. bili daleko najtopliji na planeti, prema nedavno objavljenim podacima naučnika iz američke svemirske agencije Nasa.
Stručnjaci ukazuju da je prirodni fenomen El Ninjo, koji je bio izuzetno jak 2015. doprineo jačanju tendenciji ka zagrevanju prošle godine.
“Pod kombinovanim efektom El Ninja i dugoročne tendencije ka zagrevanju, Zemlja je registrovala rekordno visoke temperature drugu godinu za redom”, navodi se u izveštaju.
Koncentracija tri glavnih gasa sa efektom staklene bašte dostigli su nova najviša merenja 2015. Nivo vode je dostigao najvišu tačku, sa 70 milimetara više nego prosek registrovan 1993. godine.
Nivo vode raste postepeno na celoj planeti, sa porastom od oko 3,3 milimetra godišnje, prema izveštaju, ali taj rast je brži na nekim mestima Pacifika i Indijskog okeana, i postoji rizik da će dalje rasti narednih decenija, u meri u kojoj se budu topili glečeri i ledene površine. Time se ugrožavaju milioni stanovnika na obalama.
Prošla godina je takodje obeležena kišama jačim od prosečnih što je izazvalo velike poplave.Takodje su bile jake suše koje su pogodile površine dva puta veće 2015. nego prethodne godine (14 odsto u odnosu na osam odsto 2014).
Posebno osetljiva zona za klimatske promene, Arktik, nastavio je da se zagreva.
Ovi pokazatelji su više od samo brojki na grafikonu, naučnici navode da ova turbo klima utiče na populacije pingvina na primer i ima ulogu u velikom cvetanju algi, kao na primer na severozapadnoj obali Pacifika. Takodje su zabeleženi brutalni toplotni talasi širom sveta, a oni u Indiji i Pakistanu su odneli hiljade života.