Crne rupe su oblasti u svemiru u kojima je gravitacija toliko jaka da čak ni svetlost ne može da pobegne njenom nemilosrdnom privlačenju.
Crne rupe su oblasti u svemiru u kojima je gravitacija toliko jaka da čak ni svetlost ne može da pobegne njenom nemilosrdnom privlačenju. Postoji nekoliko vrsta crnih rupa. Jedna vrsta nastaje kad umre masivna stara zvezda (širom svemira, zvezde svakog dana umiru i rađaju se). Smatra se da su crne rupe druge vrste pritajene u središtima galaksija. Takva tamna tela ogromne mase obrazovana su od materijala koji po količini odgovara milionima zvezda. Na kraju, postoje i male crne rupe, veličine glave čiode ili klikera, koje nastaju sabijanjem relativno velike mase u neverovatno malu zapreminu.
Prva vrsta crnih rupa može nastati kad zvezda koja sadrži osam do sto puta više materije nego Sunce okonča svoj život strahovitom eksplozijom. Posle toga, ostatak zvezde se skuplja. Pod uticajem sopstvene gravitacije, materija zvezde se sve više i više sabija. Gravitacija je jednostavno međusobna privlačnost dva komada materije. Zato, što je više materije na nekom mestu, to je jača gravitaciona sila. Pošto je kod skupljene zvezde u mali prostor sabijena tako velika masa, gravitaciona sila je na njenoj površini neverovatno jaka. Skupljajući se dalje, zvezda na kraju može postati telo na čijoj je površini gravitacija tako jaka da čak ni svetlost ne može da joj izmakne. Materija i svetlost tonu u zvezdu koja se sažima – zato se zove crna rupa.
Naučnici još nisu dokazali postojanje izuzetno masivnih crnih rupa, ali približavaju se tom cilju usmeravajući teleskope prema neobičnim središtima mnogih galaksija (uključujući i našu), gde bi se mogle nalaziti crne rupe druge vrste. Galaksija po imenu NGC 4261 već dugo privlači njihovu pažnju. Iz njenog središta u svemir šikljaju dva ogromna mlaza materije dugačka više desetina hiljada svetlosnih godina (jedna svetlosna godina ima 9,46 biliona kilometara). Posmatrajući ove mlazeve naučnici su naslutili da bi u središtu galaksije NGC 4261 mogla biti skrivena ogromna crna rupa. A 1992. godine svemirski teleskop Habl poslao je do tada najjasnije napravljene snimke tajanstvenog središta ove galaksije. Na snimcima se vidi uskomešana prašnjava svetlucava gomila materije u obliku krofne prečnika od više stotina svetlosnih godina, na osnovu čega je zaključeno da bi se u njenom središtu mogla nalaziti čudovišna crna rupa sa masom jednakom masi deset miliona zvezda.
Male crne rupe, koje je teško pronaći (ako uopšte postoje), mogle su nastati pod zastrašujuće velikim pritiscima, koji su postojali u prvoj sekundi posle nastanka svemira. One koje ne prelaze veličinu glave čiode do sada bi “isparile”, ali one veće još bi mogle da vrebaju negde u svemiru.
*Zanimljivost: Zemlja bi postala crna rupa ukoliko bi se njena materija sabila na veličinu pingpong loptice.