, koji već odavno piše samo na francuskom jeziku, i kod nas je pravovremeno stekao veliku popularnost tokom 1980-ih godina kada su nastala njegova nabolja dela napisao je posle 13 godina pauze kratak roman "Praznik beznačajnosti".){kind=link}
Slavni češki pisac Milan Kundera (1929), koji već odavno piše samo na francuskom jeziku, i kod nas je pravovremeno stekao veliku popularnost tokom 1980-ih godina kada su nastala njegova nabolja dela napisao je posle 13 godina pauze kratak roman “Praznik beznačajnosti”.
Prema rečima Aleksandra Ilića, autora pogovora “Setna i vesela fantazmagorija Milana Kundere”, ovo delo ne bi trebalo da iznenadi brojne Kunderine poštovaoce da se on trudi da i u ovaj roman unese elemenat neozbiljnosti.
“U ‘Prazniku beznačajnosti’ Kundera konačno ostvaruje svoj dugo sanjani estetski san: da osvetli najozbiljnije probleme, a ne napiše nijednu ozbiljnu reč, da fasciniran stvarnošću savremenog sveta ipak uzmakne svakom realizmu”, ocenio je Ilić.
Prema rečima Ilića, “čitaoci će u romanu naći tri ravni znacenja. Prvo je prevashodno humorno i Kundera kada nas pisac upoznaje s četvorkom pariskih drugara. Ovi junaci predstavljaju pozitivni okvir daljih zbivanja i formiranja značenja u romanu”
Nastavljajući, Ilić objašnjava da u “sledeće dve ravni značenja Kundera se okreće ispitivanju bića, smisla, kako individualnog tako i društveno-istorijskog postojanja”.
“Pisac priziva duhove Staljina, Kalinjina, Hruščova i Ždanova, pretvarajući užas totalitarizma u urnebesnu lakrdiju. Upravo je u trećoj ravni značenja romana Kundera pokazao da smeh razara moć”, istakao je Ilić.
Nasuprot “ozbiljnosti velikih istina”, Kundera ironično ističe: “Beznačajnost, prijatelju, i to vam je suština postojanja. Ona nas prati svuda i uvek. Prisutna je čak i tamo gde niko ne želi da je vidi: u užasima, u krvavim borbama, u najvećim nesrećama”.
Istražujući apsurdni svet čoveka i istorije, Kundera roman i završava sa osmehom i poručuje da je “potrebna hrabrost da se ona prepozna u tako dramatičnim uslovima i da se nazove svojim imenom. Ali nju ne treba samo prepoznati, beznačajnost moramo naučiti da volimo.”
Kundera je češkog porekla, živeo je u egzilu u Francuskoj od 1975. godine i tamo dobio državljanstvo 1981. Komunistička vlast u Čehoslovačkoj je zabranjivala njegove knjige sve do Plišane revolucije 1989. godine.
Nekoliko njegovih knjiga je veoma uspešno ekranizovano.
Izvor: Tanjug