Grčke banke najverovatnije mete za Erste

Ocena da bi austrijska banka koja je ove u 2015. po prvi put ušla u prvih 10 banaka u Srbiji, mogla da preuzme nekog od bolje rangiranih “igrača” na ovdašnjem tržištu, znatno sužava krug potencijalnih kandidata. Ako se izuzmu Inteza, Unikredit, Sosijete ženeral, Rajfajzen i AIK, kao moguće kupovine ostaju samo Komercijalna, Poštanska, Eurobank i Vojvođanska banka 

Autor: A. Milošević 

Beograd – Erste banka bi uskoro mogla da kupi nekog od svojih većih konkurenata, izjavio je nedavno prvi čovek te banke Slavko Carić. Time je postalo očigledno da će se rokade i ukrupnjavanje bankarskog sektora Srbije nastaviti bržim tempom nego što se očekivalo. Iako Carić nije naveo na koju banku konkretno misli, ipak je precizirao da ga zanima “makar malo veća banka od nas”.

Takvih banaka nema mnogo. Erste je prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, deseta banka po visini bilansne aktive u državi i kraj 2015. godine je bio prvi put da je ušla u društvo najvećih, postigavši tržišni udeo od 3,85 odsto. Dakle, teorijske “mete” su samo Inteza, Komercijalna, Unikredit, Rajfajzen, Sosijete ženeral, AIK, Eurobank, Poštanska štedionica i Vojvođanska banka.

U tom društvu neke banke se mogu odmah odbaciti. Inteza i Unikredit nikako nisu na prodaju, Rajfajzen je ranije imao problema na nivou grupe pa se sa nekih tržišta i povukao, ali to nije slučaj u Srbiji gde posluje sasvim dobro. Sosijete ženeral takođe nije na prodaju, AIK banka je u vlasništvu Miodraga Kostića, koji ako išta, ono želi da proširi svoj bankarski biznis (upravo je u postupku kupovine slovenačke Gorenjske banke), a ne da ga smanjuje, pa nije verovatno da će uskoro prodavati AIK, iako je u dužem vremenskom rasponu, i to sasvim moguće.

To ostavlja Komercijalnu, Eurobanku, Poštansku i Vojvođansku.

“Strategija Erste banke kao grupacije je da bude jedna od prve tri banke u svakoj zemlji u kojoj posluje, pa je to cilj i u Srbiji. Ako neka od većih banaka bude na prodaju, možda budemo zainteresovani”, rekao je Carić za B92.

Jedina od tih većih za koju se zna da će biti na prodaju jeste Komercijalna banka. Ali, ona nije “malo veća”, već 3,3 puta veća banka od Erste i trenutno je druga po veličini u Srbiji. Ako bi Erste ipak kupio Komercijalnu, objedinjena banka bi bila nadomak toga da prestigne Intezu, koja je trenutno prva banka u Srbiji po visini bilansne aktive. Time bi svakako bio ispunjen cilj da Erste uđe u “top 3” na ovom tržištu. Iako bi iz domaće perspektive delovalo da je u toj transakciji miš pojeo slona, takva transakcija zapravo ne bi bila nikakav preveliki zalogaj za ovu banku. Dovoljno je reći da je međunarodna Erste grupa samo u prva tri meseca ove godine zaradila 275 miliona evra, što je više od ukupne godišnje zarade svih banaka u Srbiji koje su u 2015. imale profit.

S druge strane, ovakva kupovina bi učinila da Ersteov srpski ogranak praktično bude pripojen Komercijalnoj, a ne obratno. Uz to, u bankarskim krugovima se kao najizgledniji kupac za Komercijalnu, pominje Unikredit banka, koja bi ovim spajanjem postala ubedljivo najveća finansijska institucija u Srbiji. Unikredit se do sada nije javno oglašavao po pitanju svoje moguće zainteresovanosti za ovu transakciju.

Ako se izostavi Komercijalna, Ersteu kao opcije ostaju Poštanska, Eurobank i Vojvođanska. Sve tri banke su prilično jednake veličine i zauzimaju od četiri do 4,6 odsto tržišnog udela. Ni sa jednom od njih Erste ne bi ušao među tri najveće banke u Srbiji, ali bi u jednom potezu duplirao svoju veličinu i vrlo verovatno skočio sa desetog na četvrto mesto.

Poštanska trenutno nije na prodaju i teško da će u skorije vreme biti privatizovana, mada će u daljoj perspektivi gotovo sigurno promeniti vlasnika. Ova banka je u poslednjih par godina preuzela kredite i depozite više ugašenih državnih banaka, a NBS je nedavno konstatovala skoro 10 odsto manju kapitalnu adekvatnost od one koju je banka sama iskazivala. Čak i kad bi Poštanska bila stavljena na prodaju, pitanje je koji bi kupac pristao i ako bi – po kojoj ceni, da uđe zagazi u takvo minsko polje pre nego što bude raščišćeno.

To ostavlja Vojvođansku i Eurobanku. Prva ima skoro četiri, a druga 4,6 procenata tržišnog učešća i obe imaju grčke vlasnike (NBG grupa je vlasnik Vojvođanske). To ih, usled kontinuirane krize na matičnom tržištu čini daleko verovatnijom metom u odnosu na druge banke. I jedna i druga grupa su u dosadašnjem postupku restrukturiranja bile prinuđene da prodaju delove svojih operacija i obe imaju vrlo visok stepen problematičnih kredita (NPL) od 30 do 40 odsto na nivou grupe i na matičnim tržištima.

U Srbiji nijedna od ove dve banke ne posluje briljantno, s tim što je Eurobanka u 2015. uspela da zabeleži profit od oko tri milijarde dinara, čime je pokrila gubitak iz 2014. od 2,7 milijardi.

Vojvođanska je poslovala skoro na nuli u 2015, ostvarivši neto dobit od 34,5 miliona dinara ili manje od 300.000 evra, što je 4,5 puta manja zarada od one koju je postigla u 2014. godini.

Dijagnostičke studije NBS su kod obe banke pokazale dobru kapitalnu adekvatnost, ali pošto centralna banka nije objavila rezultate analize problematičnih kredita na nivou banaka, nema podataka o tome kakav je zapravo kvalitet aktive ove dve banke u Srbiji.

Na to da je Erste zainteresovana da kupi upravo neku od banaka srednje veličine, moglo bi da ukaže i to što je početkom 2013. želela da preuzme Hipo alpe adrija banku. U to vreme, Erste je bila 12. banka u Srbiji sa 2,8 odsto tržišnog udela, dok je Hipo bio sedmi sa 5,9 odsto. Eurobanka je tada takođe imala 5,9 odsto udela, dok je Vojvođanska stajala na 3,6 odsto. Hipo banka je danas manja od Erstea i ima tržišni udeo od 3,3 odsto.

Danas.rs