Prošle godine bilo je oko 50 odsto više pogubljenja nego u 2014, a među njima su bili i mentalno zaostale osobe, i sve to u samo 25 zemalja, kaže se u izveštaju Amnesti Internešnala.
Ispada da se onima “sretnijima” ili otkotrljala glava ili su stradali pod plotunom streljačkog voda. Ostale su vešali ili su ih ubijali smrtonosnom injekcijom. Prema godišnjem izvještaju Amnesti Internešnal u 2015. godini širom sveta pogubljeno je, nakon sudskih presuda, najmanje 1634 ljudi, u šta ne ulazi Kina koja broj svojih pogubljenja štiti kao državnu tajnu. Jedino što je za Kinu izvesno jeste da je pogubila više od 1000 ljudi, mada postoje naznake da ih je prošle godine bilo nešto manje nego prehodne. To znači da ukupan broj “legalnih ubistava” u prošloj godini premašuje 2000.
1634 izvršenih smrtnih kazni znači da je broj pogubljenih u kaznenim postupcima kroz državne pravosudne sisteme porastao u odnosu na 2014. za čak 573, odnosno za oko 50 odsto. I sve to u samo 25 država sveta. A mračna rang lista nakon Kine dalje ide ovako: u Iranu 977, u Pakistanu 326, u Saudijskoj Arabiji 158. Kao peta na listi država koje su zakonski ubijale svoje građane sledi SAD, za koji se zna da ih je pobijeno tačno 28. Pobijeno je i najmanje devet maloletnika, od kojih četvoro u Iranu i najmanje petoro u Pakistanu.
Tokom prošle godine na smrt je osuđeno čak 1998 ljudi, a još mnogo više, njih čak 20.292 celu 2015. ili barem deo godine, provelo je čekajući susret sa svojom sudbinom u ćeliji smrti. Amnesti Internešnal je kao posebno sramotnu kategoriju naveo listu zemalja za koje se sa sigurnošću zna da su na smrt osuđivale i mentalno invalidne osobe; osim uobičajenih “antišampiona” smrtnih kazni tu se nalaze još i SAD, Japan, Indonezija i Pakistan.
U svom izvještaju Amnesti Internešnal citira generalnog sekretaraUN Bana Ki Muna:
“Niko do sada nije uspeo da dokaže da se smrtnom kaznom smanjuje stopa kriminala.”
Pored toga, za države poput Severne Koreje, Bahreina i Saudijske Arabije postoje dokazi da su neka od priznanja na osnovu kojih su donesene presude, iznuđena mučenjem, a za mnoštvo drugih presuda prilično je jasno da su donesene u procesima u kojima optuženi nisu imali pošteno suđenje.
Podaci prema kojima je Amnesti Internešnal složio izveštaj na 77 stranica potiče, osim od službenih državnih podataka, takođe i od advokata, rodbine osuđenih, iz medijskih izveštaja i od organizacija za ljudska prava. Za Siriju tako stoji da ne postoji pouzdan broj pogubljenih kojim bi se baratalo. Vodi se kao da ih nije uopšte bilo, te da je država na smrt osudila 20 ljudi.
Izveštaj navodi i neke dobre vesti. Prošle godine smrtnu su kaznu ukinuli DR Kongo, Fidži, Surinam i Madagaskar, čime je broj zemalja koje nemaju smrtnu kaznu porastao na 102. Među onima koji još uvek imaju smrtnu kaznu, veliki je broj onih koji je više ne primenjuju. Pa kad se uzmu u obzir i one koje već više od jedne decenije nisu nikoga pogubile, dolazi se do čak 140 zemalja koje zakonski ili barem de fakto nemaju smrtnu kaznu.
Ilustracije radi, još 1977. u svetu je samo 16 država ukinulo smrtnu kaznu. Već 1992. bilo ih je 60, a od 1996. naovamo broj zemalja koje su zaista i pogubljavali ljude, pao je sa 39 na 25. U obe Amerike tako danas smrtnu kaznu ima samo SAD, a na celom prostoru Evrope plus Rusije, smrtnu kaznu ima još samo Belorusija.
(express.hr)