U proteklih 800.000 godina, nivo kiseonika na Zemlji opao je za 0,7 odsto. Iako to nije dovoljno da naškodi živim organizmima koji ga udišu, naučnici ne shvataju zašto se to dešava.
U proteklih 800.000 godina, nivo kiseonika na Zemlji opao je za 0,7 odsto. Iako to nije dovoljno da naškodi živim organizmima koji ga udišu, naučnici ne shvataju zašto se to dešava.
U novoj studiji objavljenoj u magazinu Science, naučnici s Univerziteta Prinston proučavali su balončiće zraka zarobljene u letu iznad Grenlanda i Antarktika. Tim je procenio količinu drevnog atmosferskog pritiska kiseonika, odredivši odnos kiseonika i azota zarobljenih u balončićima.
Kiseonik je evidentno ključan za opstanak većeg dela života na Zemlji. Promena od 0,7 odsto nije dramatična i može da se reprodukuje promerom kiseonika na nivou mora i na 100 metara nadmorske visine.
Naučnici pokušavaju da shvate gde je nestalo 0,7 odsto kiseonika, a na raspolaganju su dve hipoteze.
“Prva je da smanjenje količine kiseonika uzrokuju sve učestalije erozije, a druga je da je kiseonik ‘zarobljen’ u okeanima”, rekao je jedan od autora studije Danijel Stolper.
Što se tiče erozije, ona otkriva materijale koji vrlo dobro apsorbuju kiseonik iz atmosfere. Ipak, za konkretan odgovor potrebno je mnogo više podataka i analiza.
B92