Foto: Impuls
Stabilne ekonomije se oslanjaju na stabilne vodne sisteme
Nesigurnost snabdijevanja vodom, uzrokovana nestašicom vode i zagađenjem, brzo postaje prijetnja ekonomskoj i cjenovnoj stabilnosti Evrope. U novom vodiču “Put ka otpornosti na vodne rizike“, Svjetske fondacije za prirodu (WWF) pozivaju se centralne banke, finansijski regulatori i supervizori da tretiraju globalnu krizu vode kao sistemski finansijski rizik i da omoguće prelazak na ekonomiju bezbjednu za vodu koja će moći da izdrži buduće šokove.
„Stabilne ekonomije se oslanjaju na stabilne vodne sisteme“, kaže Karolin Karela, koautorka vodiča i rukovodilac istraživanja Inicijative za ozelenjavanje finansijske regulacije WWF-a.
„Ali kako vodni sistemi gube otpornost, a hidrološki ciklus postaje sve nestabilniji, finansijski rizici rastu“, dodala je ona.
U Briselu su glasovi iz sektora vode, hrane i pića i akvakulture nedavno istakli važnost stabilnih i zdravih zakona o zaštiti voda na nivou EU, protiveći se odluci Evropske komisije da revidira Okvirnu direktivu o vodama. Ova zabrinutost se sve više čuje u finansijskim krugovima, jer finansijske vlasti EU počinju da prepoznaju implikacije rizika vezanih za vodu po ekonomsku stabilnost.
„Među finansijskim supervizorima u EU sve je veće razumijevanje da su rizici slatke vode fundamentalno povezani sa velikim dijelovima evropske ekonomije, određujući da li preduzeća mogu da posluju i da li se krediti mogu otplatiti. Zato se voda pomjera sa margina politike zaštite životne sredine u centar debata o finansijskoj stabilnosti“, rekla je Dominika Načajute, službenica za politiku održivog finansiranja u WWF EU.
U novom vodiču WWF-a piše kako stres zbog nedostatka vode već pogađa evropsku ekonomiju i tržišta. Poplave izazvane klimatskim promjenama postaju sve češće i ozbiljnije: između 1980. i 2024. godine, ekstremni uslovi povezani sa vremenskim uslovima i klimom prouzrokovali su gubitke imovine procjenjene na 822 milijarde evra u EU, pri čemu je četvrtina toga, preko 208 milijardi evra, izgubljena samo između 2021. i 2024. godine. U međuvremenu, suše i poplave podižu cijene i remete lance snabdijevanja, dok iscrpljivanje vode i zagađenje potkopavaju snabdijevanje vodom, smanjuju prihode kompanija, slabe javne finansije i dovode do gubitaka osiguranja.
Zajedničko istraživanje Evropske centralne banke (ECB) i Univerziteta u Oksfordu pokazuje da nestašica vode već ugrožava oko 15% ekonomske proizvodnje evrozone, dok je preko 30% bankarskih kredita izloženo sektorima koji su ranjivi na nestašicu vode.
Uprkos tome, finansijski sistem nastavlja da finansira aktivnosti koje intenzivno koriste vodu, stvarajući opasnu povratnu spregu. Sektori poput agrobiznisa, tekstila, proizvodnje, rudarstva i energetike vrše neodrživ pritisak na slatkovodne ekosisteme. U Španiji, na primjer, strukturne suše u regionima poput Andaluzije i Katalonije već otkrivaju ove finansijske rizike, a nova studija slučaja procjenjuje da li finansijske institucije adekvatno predviđaju finansijske rizike povezane sa vodom.
Iako svijest raste, složenost rizika vezanih za vodu i dalje se slabo odražava u finansijskim objavama i praksama upravljanja rizicima. Da bi se riješio ovaj jaz, vodič navodi praktične korake za centralne banke, finansijske supervizore i regulatore. Oni se kreću od uključivanja rizika vezanih za vodu u postojeće okvire u kratkom roku do usklađivanja monetarnih, prudencijalnih i fiskalnih politika tokom vremena, kao i podsticanja investicija u rješenja zasnovana na prirodi, kao što je obnavljanje močvara i poplavnih područja koja omogućavaju skladištenje vode u zemljištu i obnavljanje podzemnih voda.
U vodiču se takođe naglašava potrebu za mjerama predostrožnosti, napominjući da vodni sistemi mogu dostići prekretnice sa nepovratnim ekonomskim posljedicama i pruža dokaze o tome zašto su rizici vezani za vodu finansijski važni, praktične alate i podatke za procjenu izloženosti i studije slučaja koje pokazuju kako se može izgraditi ekonomija bezbjednija u pogledu vode.