Golija je jedno od poslednjih utočišta za dve najređe vrste sova u Srbiji čiji je opstanak na toj planini ugrožen izgradnjom turističkih odmarališta, ukazuje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koje je započelo istraživačku ekspediciju kartiranja ptica u Parku prirode „Golija”.
Reč je o gaćastoj kukumavci i maloj sovi, najređim sovama koje nastanjuju Srbiju, a koje su se zbog ugroženosti našle u „Crvenoj knjizi ptica Srbije”, navodi se u saopštenju Društva i dodaje da te dve vrste dele isto stanište – stare i očuvane četinarske šume Golije.
Gaćasta kukumavka (Foto Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije)
Ornitolozi su na toj planini zabeležili dve male sove, a osam gaćastih kukumavki su uspeli da uhvate i prstenuju.
„Mala sova je prvi put uočena u parku prirode s proleća ove godine kada su je zabeležili članovi Kraljevskog akademskog prirodnjačkog društva ‘Balkan'”, kaže Nikola Stanojević, koji koordinira projektom „Građani i civilno društvo za održivi razvoj Golije”.
On objašnjava da su prostranstvo šume i njena očuvanost razlog zašto je osam odsto populacije gaćaste kukumavke u Srbiji upravo zabeleženo na Goliji.
Naglašava da opstanak ove dve vrste sova na Goliji ugrožava niz projekata, čiji je cilj izgradnja velikog planinskog odmarališta, u prvom redu za zimske sportove, poput alpskog skijanja.
Prstenovanje gaćaste kukumavke (Foto Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije)
To će, upozorava Stanojević, imati izrazito negativan uticaj na prirodne vrednosti tog područja i ukazuje da Golija ima ne samo status zaštićenog parka prirode već da je deo ekološke mreže Srbije i da je značajno područje za ptice, biljke, leptire…
Takođe, Golija je i jedno od dva područja koje u Srbiji ima status rezervat iz programa Uneska „Čovek i biosfera”.
Mala sova (Foto Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije)
„Da bi se obezbedila sigurna budućnost ugroženim vrstama, poput gaćaste kukumavke i male sove, treba se okrenuti ka održivim oblicima turizma. Šansu za opstanak i razvoj sela na Goliji treba tražiti u ekoturizmu i proizvodnji visokovredne hrane”, navodi se u saopštenju Društva.