.){kind=link}
Ekstremne vremenske prilike do kraja veka mogle bi da budu uzrok smrti 152.000 Evropljana godišnje, što je 50 puta više od trenutne brojke, ukoliko se ništa ne učini da se ublaže efekti klimatskih promena, tvrde autori studije u magazinu Lenset pleneteri helt (Lancet Planetary Health).
Bi-Bi-Si navodi da bi 99 odsto smrtih slučajeva izazvali toplotni talasi, a najteže bi bila pogodjena južna Evropa. Naučnici navode da su takvi rezultati veoma zabrinjavajući.
U izveštaju istraživačkog centra Evropske komisije kaže se da će “broj smrti izazvanih ekstremnim vremenskim prilikama porasti sa 3.000 godišnje izmedju 1981. i 2010, na 152.000 godišnje izmedju 2071. i 2.100” ako se ništa ne učini po pitanju smanjenja emisija gasova staklene bašte. Po tim procenama, ekstremne vremenske prilike će do 2100. uticati na dva od tri Evropljanina, u odnosu na jednu od 20 osoba koja je zbog vremena trpela početkom veka.
Porašće i broj stradalih u poplavama, od šest godišnje početkom veka do 233 na njegovom kraju.
Istraživanje je analiziralo efekte sedam najopasniih dogadjaja povezanih sa vremenom toplotne talase, hladne talase, šumske požare, suše, rečne i morske poplave i oluje u 28 zemalja EU kao i u Švajcarskoj, Norveškoj i na Islandu.
Tim naučnika je koristio izveštaje o prirodnim katastrofama izmedju 1981. i 2010. da bi procenio ranjivost populacije i kombinovao te informacije sa predvidjanjima o napretku klimatskih promena i povećanju i kretanju populacije.
“Ako se globalno zagrevanje hitno ne zaustavi i ne preduzmu prikladne mere, do kraja veka oko 350 miliona Evropljana svake godine biće izloženi štetnim klimatskim ekstremima”, rekao je Djovani Forcijeri, jedan od autora istraživanja.
(Beta)