Danska je zahvaljujući odlučnoj politici uspela da razbije začarani krug međuzavisnosti potrošnje vode i energije. Međutim, danski model neće moći lako da se primeni na evropskom niovu zbog velikih razlika među zemljama, ocenjuju stručnjaci. Danska je pitanjem vode počela da se bavi još tokom 1970-tih i 1980-tih godina, a kao recept preporučuje kombinaciju dobrih politika i propisa i novih tehnologija, saradnju javnog i privatnog sektora i planiranje celog procesa korišćenja vode. Pritom, za uspeh Danske bilo je ključno uvođenje cene vode koja pokriva troškove i time podstiče štednju.
Skandinavske zemlje obično prednjače u zaštiti životne sredine, pa tako i u rešavanju pitanja međuzavisnosti energije i vode, odnosno korišćenja vode za proizvodnju energije i energije za tretman i prečišćavanje vode.
“Danska priča o vodi je prava bajka”, rekla je direktora za vodne resurse u danskom Ministarstvu životne sredine Katrin Rafin i navela da je u proteklih 30 godina Danska uspela da reši pitanje povezanosti ekonomskog rasta i energetski efikasnog upravljanja vodom.
“Tajna je u kombinaciji razvoja politika, pametnih propisa i tehnoloških inovacija” koje uključuju saradnju javnog i privatnog sektora i postrojenja za vodu, rekla je ona na skupu koji je briselski EurAktiv organizovao u decembru.
“Bavljenje energetskom efikasnosnošću upravljanja vodom svodi se na bavljenje celim ciklusom korišćenja vode”, rekla je ona. “To uključuje i potrošnju vode, vađenje i distribuciju, prevoz i tretman otpadnih voda – to se odnosi na sve”, istakla je danska zvaničnica.
Voda ima bitnu ulogu u proizvodnji energije i koristi se uglavnom za hlađenje postrojenja u termo i nuklearnim elektranama, ali i u proizvodnji biogoriva i za čišćenje solarnih panela u koncentričnim solarnim sistemima.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je nedavno ukazala na pitanje međuzavisnosti vode i energije. U najnovijem izveštaju o stanju u energetici u svetu, objavljenom 16. novembra, navodi se da bi većina problema u globalnom energetskom sistemu, poput pristupa energiji, energetske bezbednosti i odgovora na klimatske promene, mogla da se pogorša zbog promena u dostupnosti vode.
“Vodoprivreda koristi mnogo energije – oko 4% struje na planeti”, rekao je Mads Varming, direktor za vode i otpadne vode u Danfosu, danskoj kompaniji za energiju. Ta stopa bi mogla da se udvostruči do 2040. ako se nešto ne preduzme, navodi se u izveštaju IEA.
Danska iskustva
Danska je još 1970-tih i 80-tih počela da shvata da nešto mora da se preduzme kako bi se u vodosnabdevanju trošilo manje energije. Ta zemlja je u to vreme previše eksploatisala podzemene vode i suočavala se sa zagađenjem reka i priobalnih delova otpadnim vodama, kao i velikom potrošnjom vode i neefikasnom upotrebom, rekla je Rafinova.
Od tada Danska je uspela da smanji potrošnju vode na 107 litara po stanovniku dnevno. Samo u Kopenhagenu potrošnja je smanjena za 42% od 1985. godine.
Rafinova je rekla da je i industrija uspela da smanji potrošnju. Na nivou postrojenja curenje je smanjeno na 8% u proseku. Napravljena je sveobuhvatna mapa rezervora podzemnih voda kako bi se imala kontrola nad resurom, rekla je ona. “Znamo gde se nalaze i koliko ih je tako da možemo da ih zaštitimo od zagađenja i preterane eskpoatacije”, rekla je danska zvaničnica.
Cena vode kao podsticaj
Rezultat toga je da udeo vodoprivrede u potrošnji energije u Danskoj iznosi samo 1,8%, a Rafinova je istakla da su dostupne tehnologije koje sektor mogu učiniti energetskim neutralnim i to odmah.
Grad Arhus želi da ceo ciklus korišćenja vode učini energetski neutralnim do 2020, rekao je Lars Šreder, direktor kompanije Arhus voter. I drugi danski gradovi imaju slične ciljeve.
Upitan zašto u svetu ne slede danski primer, Mads Varming je rekao da ljudi veruju da je u Danskoj sve skupo pa i struja, ali je dodao da su cene struje više u Nemačkoj, Britaniji i Italiji.
Rafinova je rekla da je za uspeh Danske bilo ključno uvođenje cene vode koja pokriva troškove.
“U cenu vode je uključen ceo ciklus korišćenja vode, uključujući ulaganja u novu tehnologiju“, rekla je ona i dodala da je Danska uvela kaznene takse za postrojenja vode kako bi ih podstakla da gubitke u vodi drže ispod 10%.
Propisi EU za vodu se ne primenjuju
Pavel Misiga, šef odeljenja za čistu vodu u Direktoratu EK za životnu sredinu, rekao je da se vodopprivreda i energetika suočavjau sa sličnim problemima i istim neuspesima na tržištu.
On je podsetio da je EU još 1991. donela Direktivu za tretman otpadnih voda u gradovima, i 2000. Okvirnu direktivu o vodama kojom je uveden princip određivanja cene koja će podsticati manju potoršnju tako što će pokriti troškove.
Misiga je dodao da se ti propisi i dalje ne primenjuju u Evropi, da su jedan od razloga nedovoljna ulaganja a da Evorpska investiciona banka procenjuje da je potrebno oko 90 milijardi evra na tom planu.
On je istakao da se zbog toga ne ostvaruju ekološki ciljevi dok građani ne dobijaju uslugu koju očekuju.
Rafin je pozvala Evropsku komisiju da postavi ambiciozne ciljeve za vodu u EU.
“Zašto da nemamo zajednički evropski zakon koji određuje maksimalni gubitak u vodoprivredi od 10%? Mislim da je izvodljivo, tehnologija je tu, a mi imamo mnogo dobrih primera kako to izvesti”, rekla je ona i dodala da je Peking već postavio kao cilj ograničenje gubitaka vode na 10%.
Misiga je rekao da će revizija Okvirne direktive o vodama 2019. biti prilika da se razmotre novi ciljevi EU ili merila. On je upozorio da će možda politički biti teško da se postigne dogovor na nivou Unije i preporučio “mekši pristup” poput boljeg pristupa finansijama.
“Problem sa opštim merilima ili ciljevima jesu ogromne razlike u Evropi”, rekao je Misiga. On je naveo da u zemljama, poput Danske i Nemačke, gubici vode iznose oko 6% dok u opštinama u Rumuniji dostižu i 40%.
Okvirna direktiva o vodama poziva članice EU da razviju podsticaje do 2010. za efikasnije korišćenje vode. Evropska agencija za životnu sredinu navodi da nije međutim poznato da li je to donelo promene u nacionalnim politikama.
Korišćenje vode po sektorima razlikuje se od oblasti do oblasti u EU. Dok je u sušnim oblastima glavni potrošač poljoprivreda, u umerenijoj klimi to su energetika, domaćinstva i industrija.
Udeo domaćinstava, preduzeća, bolnica i poslovnih objekata u upotrebi vode je 20%, pokazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu iz maja 2012. Od toga na ispiranje toaleta odlazi trećina vode, ali mnogo je gubitaka i zbog curenja u starim cevima i toaletima i javnim sistemima snabdevanja.
Podaci EU pokazuju da, iako je Evropa bogata vodom, delovi Španije, Francuske, Italije, Britanije, Belgije i baltičkih zemalja, kao i mnogi delovi Kipra, imaju problem mnogo veće potražnje od ponude.
EurActiv.com