“Sada zapravo možemo da apsorbujemo PET za nekoliko dana, što je mnogo brže nego u prirodi. Ideja je da možemo da ubrzamo enzim tako što ćemo razumjeti kako radi i onda od toga možemo da napravimo industrijski proces”, kaže Megihan.
Ljudi širom svijeta nedavno su doživjeli šok kada je objavljeno da je ostrvo od pretežno plastičnog smeća, koje pluta po Tihom okeanu, sada iste površine kao Francuska, Njemačka i Španija zajedno, a pošto je poznato da su za razgrađivanje plastike potrebni vijekovi, postavlja se pitanje da li će se civilizacija jednog dana jednostavno ugušiti u plastici.
Naučnici na britanskom Univerzitetu Portsmouth kažu, međutim, da su možda otkrili način da ubrzaju proces razlaganja plastike.
Naime, u postrojenju “Diamond Light Source” u Oxfordshiru, naučnici sa Univerziteta Portsmouth i drugih naučnih institucija, pokušali su da analiziraju hemiju enzima, koji pomažu određenoj bakteriji da razgradi najrasprostranjeniji tip plastike, poznat po skraćenici PET, prenosi Glas Amerike.
Koristeći izuzetno jaku svjetlost, oni su promijenili strukturu enzima, zatim ga ponovo ubacili u bakteriju i posmatrali šta će se dogoditi.
“Mislili smo da ćemo usporiti enzim ako promijenimo neke aminokiseline, ali smo ga zapravo ubrzali. Napravili smo savršeniju verziju enzima, koji je bolji od prirodnog”, objašnjava John Megihan sa Univerziteta Portsmouth.
Naučnici su pod mikroskopom vidjeli da bakterija brže jede plastiku. Proces je sličan onom, koji se 50-ih godina prošlog vijeka koristio za razvoj deterdženta, čiji su enzimi modifikovani, tako su postali stabilniji, što je omogućilo daleko bržu razgradnju proteina i masnoća iz prljavštine.
Međutim, ubrzavanje razlaganja PET-a pokazalo se mnogo težim zadatkom.
“Sada zapravo možemo da apsorbujemo PET za nekoliko dana, što je mnogo brže nego u prirodi. Ideja je da možemo da ubrzamo enzim tako što ćemo razumjeti kako radi i onda od toga možemo da napravimo industrijski proces”, kaže Megihan.
Naučnici ističu da, za sada, mogu da proizvedu samo nekoliko grama novog enzima, ali da se nadaju da će industrijski moći da naprave i po nekoliko kilograma.
Krajnji cilj je napraviti enzim koji će brže pojesti plastiku.
(Agencije)