Gobalna fitnes industrija generiše 80 milijardi dolara godišnje, a 2015. je u Evropi ostvarila veće prihode nego najpopulraniji evropski sport – fudbal. Međutim, uporedo sa sve većim brojem onih koji u ime zdravog života i mladalačkog izgleda mahnito vežbaju, padaju sa traka za trčanje, plaču i ponovo ustaju, drastično raste broj gojaznih, pa od viška kilograma pati 1,9 milijardi ljudi u svetu. Ova nelogičnost ukazuje na jedan sasvim drugi fenomen.
Prošlogodišnje istraživanje kompanije Nielsen koja prati trendove u navikama potrošača, pokazalo je da Amerikanci u proseku 10,5 sati dnevno provode ispred televizora, kompjutera i drugih multimedijalnih uređaja. Slična je situacija i u drugim zapadnim zemljama. Kada se na to dodaju automobili, motori, javni prevoz, huverborbordovi i ostale sprave koje nam omogućavaju kretanje bez angažovanja sopstvenih nogu, dolazimo do zaključka da moderan čovek nikada nije bio fizički neaktivniji.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se broj gojaznih u svetu u poslednje četiri decenije udvostručio. Prema njenim podacima, pre tri godine na planeti je bilo 1,9 milijardi gojaznih, od čega 600 miliona preterano gojaznih ljudi. Interesantno je, međutim, da uporedo sa brojem ljudi sa viškom kilograma raste i fitnes industrija, odnosno broj onih koji treniraju. Ova nelogičnost ukazuje na jedan sasvim drugi fenomen.
Naime, sve je više naučnih studija koje proučavaju uticaj vežbanja na mršavljenje. Tako je prošle godine tim britanskih naučnika, među kojima je bio i poznati kardiolog koji se bavi ovom temom Aseem Malhotra, objavio da vežbanje i dijete nisu uvek efikasne, i da na njihovu popularizaciju utiču različite interesne grupe kao što je, pre svega, prehrambena industrija. Činjenica je, kažu stručnajci, da čak i najnapornija fizička aktivnost ne može „istopiti“ onu količinu kalorija koju veliki broj nas svakodnevno unosi u organizam.
Primera radi, osoba od 65 kilograma tokom veoma intenzivnog treninga aerobika potroši 453 kalorije, što je manje od dve „Tviks“ čokoladice. Ovo, dakle, nije ni četvrtina broja kalorija koji bi osoba prosečne težine, prema opštem mišljenju, dnevno trebalo da unosi u organizam. Pomenuti podatak, ipak, ne sugeriše da treba da se opušteno „zavalimo“ u fotelje, uključimo TV i pijemo vodu u nadi da ćemo smršati, niti da treniranje nije korisno za organizam, već da nije dovoljno za mršavljenje ako se ne kombinuje sa promenom načina ishrane.
Zato Kevin Hall iz američkog Nacionalnog instituta za zdravlje kaže: „Moramo da ’rebrendiramo’ vežbanje. Ono, iako je zdravo i korisno, samo po sebi nije alat za topljenje kilograma“.
Fitnes prihoduje više od fudbala
Međutim, ako počnete da guglate ili posećujete društvene mreže, interesujući se kako da poboljšate zdravlje i izbegnete višak kilograma, uglavnom ćete nalaziti reklame za teretane, suplemente, uređaje koji vam mere korake i slične promocije „zdravog načina života“. Slična je situacija i sa medijima, koji favorizuju lične trenere, kućne teretane, sprave koje vam tope „šlauf“ bez znoja, preparate za mršavljenje… U SAD postoji čak nekoliko rijaliti programa u koje se prijavljuju gojazni ljudi, kako bi pred kamerama gubili kilograme. Ovakve priče jesu „televizične“ – odrasle osobe pred kamerama naporno vežbaju, doživljavaju emotivne slomove, plaču, histerišu, padaju sa traka za trčanje i ponovo ustaju samo da bi dokazale da mogu da smanje konfekcijski broj – ali, naučnici upozoravaju da od takvih emisija nema mnogo koristi.
Moderno društvo je opterećeno fizičkim izgledom. Ako poznate žene u srednjim godinama izgledaju kao žene u srednjim godinama, mediji ih etiketiraju kao „propale“ i „zbabljene“, upoređujući ih sa vršnjakinjama koje zahvaljujući plastičnim operacijama izgledaju poput tinejdžerki. Ako se neka javna ličnost malo ugoji, većinu naslovnica će krasiti slike njenog “kipućeg sala”, celulita i strija. Sve ovo stvara presiju među zvezdama, ali i među običnim ljudima da moraju da izgledaju mršavije, mlađe i bolje.
Možda je baš to razlog što fitnes industrija raste po stopi od tri do četiri procenta godišnje. Pre dve godine, u Evropi je ova industrija imala 46 miliona korisnika i zapošljavala više od 400.000 ljudi. Tada je na Starom kontinentu generisala veći prihod (25,3 milijardi evra) od najpopularnijeg evropskog sporta – fudbala. Zanimljivo je da je prema anketi koju je sproveo EuropeActive, 86,7 odsto ispitanika navelo kao razlog za započinjanje treninga upravo gubitak telesne težine. U SAD je slična situacija – u 2015. ova industrija generisala je prihod od 25,8 milijardi dolara, zahvaljujući mnoštvu korisnika kojima je glavni cilj bio da smršaju.
Osim u reklame sa nasmejanim, kvarcovanim i „zategnutim“ osobama koje širom sveta promovišu teretane i druge rekreativne aktivnosti, velika suma novca ulaže se i u propagandu prateće opreme, poput narukvica koje mere broj pređenih koraka a za koje naučnici nisu uspeli da nađu dokaz da deluju na mršavljenje. Uprkos tome, kao i upozorenjima da fotošopirane slike zgodnih ljudi zapravo predstavljaju kršenje zakona o reklamiranju i prevaru potrošača, mnogi i dalje smatraju da su, kada plate prvu ratu u teretani, već na pola puta do zdravlja i dobrog izgleda. Pojedinci čak ne moraju ni otići u teretanu, već mogu trenirati u svojoj kući uz pomoć hiljada i hiljada „youtube“ trenera koji im diktiraju vežbe. Neki od njih zaista jesu profesionalni fitnes instruktori, ali ima i amatera, bez potrebnog znanja o ljudskoj anatomiji.
Bitnije šta je u radnji, nego u izlogu
No, čak i kada osoba koja želi da se „dovede u red“ odluči da se učlani u teretanu, velika je verovatnoća da će joj tamošnji instruktori prećutati činjenicu da ne mogu svi izgledati kao manekeni sa plakata, sa tankim strukom, savršenim trbušnjacima i nabubrelim bicepsima. Da ne govorimo o riziku da se zbog savršenog izgleda ponekad narušava zdravlje, kada celokupan fizički napor i trud postaju kontraproduktivni. Prva asocijacija na ovu tvrdnju je upotreba steroida, na koje ljudi olako pristaju bez razmišljanja o mogućim posledicama. A posledice su brojne: hrapavost kože, akne, psihičke promene, povećana maljavost, impotencija, slabljenje tetiva, pa sve do ozbiljnih problema sa srcem, bubrezima i jetrom.
Da li će i kakve posledice ovi „suplementi“ izazvati kod konkretnog korisnika zavisi od njegovog organizma, ali glavno pitanje je: zašto se ljudi, uprkos brojnim lekarskim upozorenjima, izlažu mogućim obolenjima samo zbog mišića? Osim famoznih steroida, na koje svi pomisle kada se pomene teretana, treba imati u vidu i da neke naizgled bezopasnije metode, poput preterane fizičke aktivnosti, takođe nisu zdrave, jer preterani fizički napor može dovesti do poremećaja srčanog ritma.
Lekari, zato, upozoravaju da je mnogo bitnije ono što je u radnji, nego ono što je u izlogu. Drugim rečima, ne moramo svi imati „pločice“ na stomaku, ali je važno da naši trbušni mišići budu snažni i da budu potpora našoj kičmi. Neophodno je da svako vodi računa o svom telu, kreće se i bavi fizičkim aktivnostima, ali ne treba verovati svemu što propagira fitnes industrija, kojoj je osnovni motiv zarada a ne doboro zdravlje svakog pojedinca. Zdravstveni stručnjaci savetuju i da se ne pridaje „magijska“ moć brojnim tehnološkim pomagalima za „zdravo vežbanje“, budući da, kao i pre pojave takvih sprava, i dalje važi pravilo da se do zdravlja pre svega stiže sopstvenim trudom i samodisciplinom.
Marija Dukić