Lajkino putovanje u svemir bio je značajan trenutak u ljudskoj istoriji, koji je otvorio put za neke od najvećih dostignuća. Uprkos njenom značaju za čovečanstvo, Lajka je bila samo pas i nije shvatala težinu onoga što je postignuto uz njenu pomoć. Poslednjih nekoliko nedelja njenog života za nju su bile zastrašujuće, a ona je bila zbunjena i uplašena.
1. Lajka je bila lutalica
Pre nego što je dospela u svemirski program, Lajka nije imala dom, nego je lutala ulicama Moskve. Za razliku od majmuna, koje su koristili Amerikanci, Sovjeti su birali pse lutalice, jer ih je bilo lakše trenirati. Oni su čak imali specijalan tim ljudi koji je tražio lutalice po moskovskim ulicama. Sovjeti su verovali da su ovakvi psi, zbog teških uslova života, dovoljno jaki da izdrže teške uslove u svemiru.
2. Znali su da neće preživeti
Satelit koji je izgrađen za Lajku, nije bio opremljen za siguran povratak kući. Sovjetski naučnici su znali da se ona ne bi vratila živa i isplanirali su da nekoliko dana provede u orbiti, a da potom ugine od otrova koji su joj stavili u hranu. U zemljama van Sovjetskog Saveza, na Lajkinu misiju se gledalo sa negodovanjem. Britanci su pokrenuli kampanju da se misija zaustavi, a Dejli Mejl je objavio članak pod naslovom: Pas će uginuti, ne možemo da ga spasimo. Kraljevstvo društvo za sprečavanje nasilja nad životinjama apelovalo je na građane da zovu sovjetsku ambasadu i da se žale, a drugi su svakog dana u 11 časova održavali mirne proteste uz trenutak ćutanja. U odgovoru koji je Sovjetski Savez dao, pisalo je da Rusi vole pse i da se ovo ne radi zbog surovosti, nego zbog dobrobiti čovečanstva.
3. Tragedija je mogla da se izbegne
Prema prvobitnom planu, Lajka je trebalo da bezbedno sleti na Zemlju. Sovjeti su se hvalili da će ona imati sve potrebno za opstanak i da će se živa vratiti kući, međutim, ove planove je pokvario generalni sekretar Komunističke partije, Nikita Hruščov. On je Lajkino putovanje video kao deo propagande i želeo je da sve bude tempirano do savršenstva, tražeći da se Sputnjik 2 lansira na 40. godišnjicu Boljševičke revolucije. Naučnicima je naređeno da požure sa poslom i prvobitni planovi su pali u vodu. Njima je preostalo samo četiri nedelje da naprave prvu svemirsku letelicu koja će imati mogućnost da povede živo biće u svemir. To je bilo dovoljno vremena da se letelica napravi, ali naučnici nisu stigli da je opreme za siguran povratak na Zemlju. Svi običaji koji su razvijeni u raketnoj tehnologiji su izbačeni, a Sputnjik 2 je stvoren bez idejnog rešenja.
4. Psi su bili zatvoreni u malim kavezima
Sputnjik 2 je bio nešto veći od mašine za veš. Iako je prostor bio isuviše mali i Lajka unutra nije mogla ni da se okrene, ona je pored toga bila i vezana i mogla je samo da sedne i legne. Lajka i drugi psi su pripremani za put tako što su stavljani u sve manje i manje kaveze. U takvim uslovima, oni bi provodili po 20 dana, a potom bi bili premešteni u još manji kavez. Zarobljene na tako malom prostoru, životinje su dobile zatvor i nisu mogle da se isprazne uprkos laksativu koji su im naučnici davali. Jedini način da se opuste, bio je da u takvim uslovima provedu dovoljno dugo vremena, da zaborave da su ikada bile slobodne.
5. Lajka je prvela dan sa porodicom naučnika koji ju je pronašao
U poslednje četiri nedelje, dr Vladimir Jazdovski je postao bliži ovom psu, nego bilo ko drugi. Lično on je predvodio ekipu koja ju je pokupila sa ulice, trenirao ju je i izabrao baš nju da uđe u istoriju. Dan pre lansiranja, dr Jazdovski je Lajku poveo kući, da bi se njegova deca igrala sa njom, a nesrećna životinja prvi i poslednji put osetila porodičnu ljubav i atmosferu. Jazdovski je tom prilikom rekao: Želeo sam da uradim nešto lepo za nju, jer joj je ostalo još malo vremena. Već ujutru će biti stavljena u raketu, lansirana u svemir, odakle se nikada neće vratiti. Lajka je ujutru dovedena na mesto lansiranja i tim se pozdravio sa njom, poljubili su je u nosić i poželeli srećan put, znajući da je nikada više neće videti.
6. Odloženo lansiranje
Lajka tog dana nije poletela jer je došlo do kvara na letelici, zbog čega je u naredna tri dana bila zarobljena na izuzetno hladnoj temperaturi, koja je bila potrebna za popravak. Naučnici su se brinuli o njoj najbolje što su umeli i usmerili su ka njoj crevo iz klima uređaja, da bi je ugrejali. Konačno, 3. novembra 1957. godine, Lajka je poletela. Dok je letelica poletela sa Zemlje, životinja je dobila napad panike. Njeni puls i disanje bili su tri puta brži od normalnog i bila je preplašena, jer nije razumela šta joj se dešava. Kada je dospela u bestežinsko stanje, njeno srce je usporilo i počela je da se smiruje. Prvi put u istoriji čovečanstva, živo biće je lebdelo po svemiru i posmatralo Zemlju i zvezde sa velike udaljenosti.
Maketa “Sputnjika 2”
7. Lajka je doživela strašnu smrt
Godinama posle ove misije, Sovjeti su tvrdili da je Lajka preživela prvi dan u svemiru i da je danima lebdela oko Zemlje, da bi na kraju pojela otrovnu hranu i mirno uginula. Javnost je pravu istinu saznala tek 2002. godine, kada je jedan od naučnika, koji je radio na misiji, Dimitri Malašenkov, otkrio kakva tragična sudbina je zadesila ovog psa. Lajka je uginula posle sedam sati, tokom svog četvrtog kruga oko Zemlje, u nesnosnim bolovima. Sistem za kontrolu temperature, koji je izgrađen na brzinu, iznenada se pokvario, a temperatura u kapsuli je prešla 40 stepeni i nastavila je da raste. Lajka, koja se smirila kada je dospela u bestežinsko stanje, ponovo je dobila napad panike. Njeno srce je kucalo sve brže i brže, da bi na kraju naučnici prestali da dobijaju signal otkucaja – srce ovog psa zauvek je prestalo da kuca.
8. Njeno telo se raspalo na ulazu u Zemlju
Posle pet meseci i 2.570 krugova oko Zemlje, Sputnjik 2 je pao na Zemlju. Ljudi su posmatrali kako satelit juri preko neba, što je izazvalo paniku u Sjedinjenim Američkim Državama. Ljudi sa istoka Amerike, prijavljivali su da su videli NLO. Prema izveštajima, sjajni plavo-beli objekat, kretao se po nebu neverovatnom brzinom i iznenada je pocrveneo, dok se nekoliko manjih delova odvojilo. Lajka i kapsula u kojoj je provela poslednje trenutke svog života, skroz su se raspali dok su padali ka tlu.
9. Sovjetski psi astronauti
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, Sovjetski Savez je lansirao misije sa mestima za oko 57 pasa, ali je broj pasa koji su bili u svemiru manji, jer su mnogi od njih leteli više puta. Većina životinja je preživela misiju, a one koje nisu, uginule su usled nekih nepredviđenih tehničkih komplikacija za vreme leta, ne računajući Lajku koja je poslata ravno u smrt. Neki od pasa, koji su leteli u svemir, bili su: Dezik, Cigan, Lisa, Ciganka, Rižik, Smelaja, Mališka, Bolik, Otvažnaja, Snežinka, Muška i tako dalje. Najpoznatije, posle Lajke, bile su Belka i Strelka, kojima su društvo na putovanju pravili zec, miševi, pacovi, muve, biljke i gljive. Svi putnici su se vratili živi.
10. Lajka je uzalud stradala
Što više vreme prolazi, sve mi je žalije. Nije trebalo to da uradimo. Ono što smo naučili iz te misije, nije dovoljno da opravda Lajkinu smrt, rekao je Oleg Gazenko, jedan od naučnika iz tima koji je radio na lansiranju Sputnjika 2. Njen put u svemir bio je više simboličan, nego što je služio nauci. Ovim je samo dokazano da živo biće može da odleti u svemir i preživi tamo, a još važnije je bilo da su Sovjeti to uradili prvi. Jedan poljski naučnik je izjavio da Lajkina smrt predstavlja veliki gubitak za nauku.
