Većina veruje da vidimo očima. Činjenica je, međutim, da je naš mozak taj koji opaža ono što mislimo da vidimo. Ovi slavni ljudi s oštećenjem vida su promenili i oblikovali svet u mnogim oblastima poput muzike, politike, nauke, umetnosti, sporta jer nisu dopustili da im nedostatak opažaja spoljašnje svetlosti ugasi, ili priguši njihovo unutrašnje svetlo. Svojom hrabrošću i talentom oni su obasjali svet.
Helen Keller (27. jun, 1880. – 1. jun, 1968.)
Helen Keller. Američka autorka, aktivistkinja i predavač, prva osoba s oštećenjem vida i sluha koja je završila koledž. Bila je neumorna borkinja za prava osoba s invaliditetom, a zalagala se i za ostvarenje mnogih drugih ciljeva.
Stevie Wonder (13. maj, 1950.)
Stevie Wonder. Američki pevač, kantautor, muzički producent i multiinstrumentalist. Nijedna lista slavnih ličnosti, kad je reč o ljudima s oštećenjem vida, ne bi bila potpuna bez imena ovog kompozitora. Stevie Wonder je napisao hitove poput čuvene pesme Ebony and Ivory, koja predstavlja doprinos nenasilnoj borbi za građanska prava.
Ray Charles (23. septembar, 1930. – 10. jun, 2004.)
Ray Charles. Američki pijanista i muzičar, čiji je napukli i emotivni glas oblikovao zvuk ritma i bluza.
Claude Monet (14. novembar, 1840. – 5. decembar, 1926.)
Claude Monet. Bio je osnivač francuskog impresionizma u slikarstvu. Do godine 1907. on je već bio poznat umetnik, ali tada su nastali ozbiljni problemi sa njegovim očima, usled čega je počeo da gubi vid. Iako mu se vid stalno pogoršavao, on nikad nije prestao da slika. Pred kraj života, kad mu je već bio skoro sasvim oštećen vid, naslikao je jedan od najčuvenijih murala – Lokvanje.
Andrea Bocelli (22. septembar, 1958.)
Andrea Bocelli. Izgubio je vid kad mu je bilo dvanaest godina, posle jednog nesrećnog slučaja na fudbalskoj utakmici. Svira više instrumenata, a pevao je i sa takvim veličinama operske umetnosti kao što je Pavaroti.
Franklin Delano Roosevelt (30. januar, 1882. – 12. april, 1945.)
Franklin Delano Roosevelt. Bio je trideset drugi po redu predsednik Sjedinjenih Američkih Država. On je imao nekoliko invaliditeta, uključujući i oštećenje vida. Bio je jedan od najomiljenijih predsednika u istoriji.
Thomas Gore (10. decembar, 1870. – 16. mart, 1949.)
Thomas Gore. Bio je demokratski političar. Oštećenje vida ima od detinstva, ali nikad nije prestao da sanja o tome da postane senator. Godine 1907. on je bio jedan od dvojice prvih senatora tada nove države Oklahoma. Biran je još dva puta. Bio je poznat kao pripadnik progresivnog krila Demokratske stranke.
Harriet Tubman (1820-1913)
Harriet Tubman. Tokom svoje mladosti bila je pripadnica robova; izbegla je u Kanadu, ali se vratila u Ameriku, gde je stotinama robova pomogla da se dokopaju slobode u akciji poznatoj pod nazivom Podzemna pruga. Nakon jedne teže povrede glave vid joj je počeo ozbiljno da slabi, a dobila je i epileptične napade.To je, međutim, nije omelo u njenim nastojanjima da nastavi borbu za slobodu svog naroda.
Louis Braille (4. januar, 1809. – 6. janura, 1852.)
Louis Braille. Igrajući se u očevoj radionici nožem se povredio u oko i od te povrede kasnije zadobio oštećenje vida. On je izumio i osmislio Brajevo pismo za osobe s oštećenjem vida, što je, u stvari, niz ispupčenih tačaka poređanih po određenom sistemu.
Marla Runyan (4. januar, 1969.)
Marla Runyan. Maratonka koja se zvanično vodi kao žena s oštećenjem vida. Ona je trostruka nacionalna šampionka u trci na pet hiljada metara za žene. Runyan je prva atletičarka koja ima oštećenje vida koja se takmiči na olimpijskim igrama. Ona je na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine, u trci na 1500 metara, zauzela osmo mesto, što je bio najviši plasman jedne Amerikanke na tom takmičenju. Na njujorškom gradskom maratonu 2002. godine ona je bila najbolje plasirana Amerikanka i postavila je drugo najbrže debitantsko vreme u Americi.
Izvor: Magazin o invalidnosti