Da li se ličnost vremenom menja?
Da li smo konačno dobili odgovor na jedno od najstarijih pitanja o ličnosti? Dugi niz godina pisholozi ličnosti odgovarali su na ovo pitanje, kao i svaki drugi pesimist: ne, ličnost neke osobe se ne menja. Ovo se posebno smatralo tačinim ako je osoba napunila trideset godina. Mislilo se da ako je neka osoba introvertna ili pak preterano neurotična da će takva ostati celog života.
Međutim, ovakvo shvatanje se u poslednjih petnaest godina promenilo. Novi dokazi pokazuju da umesto da se ličnost „zamrzava“ u tridesetoj godini, ipak dolazi do nekih promena. Iste osobe u različitim životnim periodima ne daju identične odgovore na testovima ličnosti. Da li su ove promene značajne? Da li je moguće da te razlike nastaju zbog samog upitnika, a ne zbog stvarnih promena?
Da bismo rešili ovu dilemu, potrebno je da otkrijemo da li te promene u ličnosti dobijene na upitnicima, zaista utiču na život ljudi. Na primer, povišeni neuroticizam na testovima povezan je sa problemima metalnog zdravlja. Dakle, da li opadanje neuroticizma dovodi do značajnog povećanja zadovoljstva životom?
Bojs je u svojoj studiji ispitao ovaj aspekt za svih pet glavnih osobina ličnosti – ekstraverzija, savesnost, otvorenost za iskustvo, saradljivost i, naravno, neuroticizam. On je želeo da utvrdi da li promene koje se tokom godina dešavaju u ovim osobinama utiču na čovekovo blagostanje. Koristio je podatake iz dvogodišnje australijske studije koja je obuhvatila 8625 osoba. Kakve su se promene desile u životima ovih osoba u toku dve godine? Da li su se njihove ličnosti promenile? Ako jesu, da li se njihovo zadovoljstvo životom promenilo zajedno sa njima?
Prvo su potvrdili da su osobine ličnosti snažan prediktor zadovoljstva životom. Ovo je dobro utvrđeno i omogućava nam da objasnimo kako to da neke osobe, iako imaju sve, ipak nikad nisu zadovoljne i kako to da su neke osobe koje gotovo da nemaju ništa ipak srećne i zadovoljne svojim životom. Nije samo ono što imamo bitno da bismo bili zadovoljni (ili ne), već je važno i na koji način razmišljamo o tome. A te navike u razmišljanju su većinom određene ličnošću.
Druga stvar koju su potvrdili jeste da su se ličnosti ispitivanih osoba promenile u toku dvogodišnjeg perioda. Stepen promena ličnosti u toku te dve godine ekvivalentan je promenama u drugim demografskim varijablama, poput, bračnog statusa, zaposlenosti i prihoda.
Ono što je najvažnije, a što su takođe potvrdili, je da su ove promene u ličnosti povezane sa značajnim promenama u zadovoljstvu životom. Promene u osobinama ličnosti imaju veći efekat na zadovoljstvo životom, nego sve ostale promene, poput bračnog statusa ili prihoda, kada se udruže zajedno.
Ovo jasno pokazuje da nisu samo ljudi ti koji se vremenom menjaju, već i da te promene u nama značajno utiču na doživljaj spostvenog života.
Izvor: Psyblog
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović, Psihoverzum
