Ljudi nisu jedini primati koji vole fino da mirišu kada imaju sastanak.
Naučnici sa Univerziteta u Tokiju otkrili su da neke vrste, uključujući prstenorepe lemure (Lemur catta), postaju privlačniji ženkama kada ispuštaju voćni, cvetni miris sa zglobova.
Istraživači su identifikovali do tri hemijska jedinjenja koja su uključena u proizvodnju ovog opojnog mirisa, od kojih neki odgovaraju feromonima koji su prvi put pronađeni kod primata.
“Tokom sezone parenja, mužjaci lemuri trljaju mirisne žlezde na zglobovima uz svoje repove, a zatim pozdravljaju ženke. Takvo ponašanje smo nazvali “mirisno koketiranje”, zbog jakog mirisa koji ispuštaju”, kaže Кazushige Touhara, biohemičar i profesor sa Univerziteta u Tokiju, kojije bio uključen u studiju.
Кako proizvode miris
Mužjaci imaju dve mirisne žlezde, jednu koja se nalazi na ručnom zglobu, a drugu oko pazuha, precizira profesor Touhara za španski National Geographic, i objašnjava da je u prethodnim istraživanjima zaključeno da se kod mužjaka obično pomešaju komponente koje izlučuju ove dve žlezde. Mirise ostavljaju kao tragove i na taj način obeležavaju teritoriju. U ovom istraživanju, nedavno objavljenom u časopisu Current Biology, istraživači su detaljno analizirali žlezde smeštene u podlaktici, odgovorne za prijatan miris koji će, kako su pokazali, poslužiti za privlačenje ženki.
Touhara i njegov naučni tim iz Japanskog centra za majmune u Aičiju i Instituta za evolucijsku biologiju u Tokiju pratili su ponašanje grupe prstenorepih lemura i primetili da su ženke njušile tragove mirisa koje mužjaci ostavljaju, čak i tokom nereproduktivne sezone. Šta više, kada su istraživači izolovali miris od četiri mužjaka i predstavili ga ženkama, pojedinačno, otkrili su da je taj voćni miris otprilike dvostruko intenzivniji nego u sezoni parenja.
“Ženke su nekoliko sekundi njušile cvetno- voćni miris, pa čak i lizale uzorak. Ovo je samo prvi utisak, ali dovoljno je da postanu radoznale i zainteresovane za mužjaka”, kaže Touhara.
Upotrebom gasne hromatografske analize i masene spektrometrije u sekretu žlezda smeštenih u zglobu, tokom reproduktivne i neproduktivne sezone, Touhara je utvrdio glavne hemijske komponente koje čine ove mirise. Tri jedinjenja aldehida: -dedekanal, 12metiltridekanal- i tetradekana- su bila prisutna u oba mirisa, ali su pokazali značajno veće koncentracije tokom sezone parenja. Pored toga, kada su ove materije pojedinačno predstavljene ženkama u objektu JCM, istraživači su otkrili da samo mešanje sva tri ima značajan efekat u privlačenju ženske pažnje.
Prvi put identifikovan kod primata
Mladi, seksualno zreli mužjaci proizvode veću količinu ovih jedinjenja od starijih mužjaka, najverovatnije zato što stariji proizvode manje testosterona. Pored toga, naučnici su primetili da ženke koje nisu na vrhuncu reproduktivnog perioda “ne padaju” na miris voća koji ispuštaju mužjaci. Ova otkrića sugerišu da su sva tri jedinjenja feromoni, mada su trenutno potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdila njihova uloga u seksualnom ponašanju i imaju li ulogu u uspehu kod parenja.
Prema Touhari, čini se da tri aldehida imaju važnu ulogu u životinjskom carstvu kao oruđe komunikacije. “Smatra se da imaju veze sa sposobnošću ovaca da prepoznaju svoju decu. Pored toga, tetradekanal je supstanca za koju se zna da deluje kao seksualni feromon kod nekih vrsta insekata. Međutim, ovo je prvi put da su ove tri jedinjenja identifikovana kod primata. “Ovo je prvi put da je dokumentovana detaljna analiza u kojoj se pojavljuju feromoni kod primata. Još uvek ne znamo koliko je uobičajena komunikacija putem ovih supstanci između ovog reda, ali naša hipoteza je da ih svi primati koriste za komunikaciju, uključujući ljude.”
Кako je objasnio specijalista, iako do danas nema mnogo naučnih dokaza koji bi dokazali njegovu hipotezu, postoje dokazi da koristimo olfaktorne signale za našu redovnu komunikaciju, mada još uvek nije identifikovan feromon u tu svrhu. “Mislim da u našem slučaju ne postoji seksualni feromon u bukvalnom smislu”, pojašnjava Touhara. “Ne postoji hemijsko jedinjenje koje privlači međusobno ljude, kao što to postoji, na primer, kod nekih insekata. Međutim, verovatno osećamo neke krucijalne mirise koji utiču na emocije drugih: na primer, osećaj sreće koji otac ili majka imaju kada mirišu bebinu glavu. To su globalno poznata zapažanja koja ukazuju na mogućnost feromonskog efekta”, kaže on.