Petak, 29 Novembra, 2024

Kratka istorija upotrebe ćilibara

Ćilibar je fosilizovana smola nastala od različitih vrsta drveća. Za lekovita svojsta ćilibara se već hiljadama godina zna i zbog toga se koristio u terapiji mnogih bolesti još u bronzanom dobu.

A danas se, vraćajući se svojim korenima i prirodi, sve više se koristi ovaj dragi kamen u ublažavanju nekih simptoma i lečenju različitih oboljenja.

Ćilibar – zrak sunca zarobljen u kapljici smole

Ćilibar je nastao pre više od 50 miliona godina u procesu okamenjavanja smole praistorijskog drveća. Danas je ćilibar veoma važan „prozor u prošlost“ jer se u njemu mogu naći fosilizivane životinje i biljke, pa proučavanjem ovih fosila možemo stvoriti sliku o životu na našoj planeti pre više hiljada godina.

Najveći broj vrsta ćilibara je žuto-narandžaste boje i, za razliku od drugog dragog kamenja, u dodiru sa našom kožom ćilibar odaje toplotu. Zbog ovih karakteristika ovaj dragi kamen se često naziva i Sunčevim kamenom.

Važno mesto u magijskim obredima

Pre više hiljada godina naši preci su nailazili na zlatnožute kamenčiće koji bi se u vatri topili i oslobađali mirisni dim. Kako u to vreme nisu mogli da nađu objašnjenje za ovu pojavu, oni su to pripisivali višim silama. Sunčev kamen predstavlja simbol pozitivne energije i snage, pa je zbog toga imao bitnu ulogu u magijskim obredima.

heart 1202129 640

Takođe, vračevi su nosili nakit sa ovim dragim kamenjem, jer su verovali da im ono omogućava vezu sa drugim svetom, kao i da upija negativnu energiju i da je konvetuje u pozitivnu. Arheološki nalazi ukazuju i da su ljudi iz praistorije nosili ćilibarske perle kao amajlije, posebno žene, jer se verovalo da ćilibar svojom energijom može olakšati trudnoću i uticati na plodnost.

Terapijska moć

Vrlo rano u ljudskoj istoriji se saznalo za lekovitost ćilibara. Iako nisu znali na koji način ćilibar utiče na njihovo zdravlje, naši preci su shvatili da ćilibar pokazuje blagotvorne efekte kada je u dodiru sa kožom. Zbog toga su u praistoriji nakit od ćilibara pre svega nosili stari i bolesni.

U srednjem veku se uvidelo da ćilibar pomaže u slučaju glavobolje, bolova u grlu, prilikom stomačnih tegoba i pshičkih oboljenja. Takođe, primetili su da su deca, noseći ćilibarske ogrlice za bebe, manje razdražljiva, smirenija i da lakše prevazilaze simptome koji prate nicanje prvih zubića.

amber 418235 640 compressed

Danas su istraživanja potvrdila lekovitost ćilibara. Naime, naučnici su zaključili da se u dodiru sa kožom ćilibarske smole tope i tom prilikom se oslobađaju različita jedinjenja. Hemijskom analizom jedinjenja koja prodiru u kožu utvrđeno je da je jedna komponenta jako važna – tzv. sukcinatna kiselina. Ova kiselina je jedna od najaktivnijih supstanci koja pokazuje pozitivne efekte na ljudsko zdravlje. Glavna osobina sukcinatne kiseline jeste antioksidativno dejstvo. Zbog ovog svojstva, sukcinatna kiselina „čuva“ naše ćelije od oštećenja i na taj način održava normalno funkcionisanje ćelija, a samim tim i čitavog organizma. Pored antioksidativnog dejstva, sukcinatna kiselna reguliše pH krvi, zatim utiče na regulisanje hormonske ravnoteže, pomaže u respiratornim oboljenjima, prilikom infekcija, itd.

Ćilibar je bezbedan za decu i za odrasle

Takođe, pokazano je da je ćilibar potpuno bezbedan za decu i odrasle. Zbog toga su ćilibarske ogrlice za bebe dobar izbor ukoliko Vaša beba u periodu kada rastu prvi zubići. Takođe, ogrlice za bebe jačaju imuni odgovor dece, smanjuju razdražljivost, promažu u detoksikaciji organizma, itd. O tome se možete informisati i na ovom linku

Različite vrste ćilibara sadrže različite koncentracije sukcinatne kiseline. Najveću koncentraciju ove kiseline sadrži tzv. baltički ćilibar i zbog toga se smatra da je ova vrsta ima najbolji efekat na naše zdravlje.

creativeartmagazine.rs

Povezane vijesti

Dolina Mzab: Dragulj u srcu pustinje

Foto: Yann Arthus-Bertrand

Na oko 600 kilometara od Alžira, glavnog i najvećeg grada istoimene severnoafričke države, u severnoj Sahari, prostire se duboka, uska dolina pod imenom Mzab, u kojoj se nalazi nekoliko utvrđenih naselja (ksur) osnovanih od strane Ibadita u 10. veku.

Sve o ježevima

Foto: Viktor Smoliak/Unsplash Postoji 17 vrsta ježeva i nalaze se u Evropi, Africi i Aziji. Mogu da žive u raznim staništima uključujući šume, poljoprivredna zemljišta,...

Popular Articles