Iako je opisano više od 850 vrsta krpelja koji žive širom naše planete, u Srbiji zapravo obitava samo 12 vrsta. Naravno, to ne znači da smo bezbedni od ovih krvopija i da oni ne prenose uzročnike opasnih bolesti za ljude i ostale sisare, piše Petface.
Važno je znati da sami krpelji nisu previše opasni sami po sebi, prenosi Petface.
Oni predstavljaju vektore, tj. prenosioce patogena koji izazivaju različita oboljenja. Dakle, samo krpelji koji u svom telu nose različite bakterije, viruse, rikecije i parazite predstavljaju pravu opasnost. Oni krpelji koji nisu zaraženi ovim patogenima, prilikom uboda obično predstavljaju samo neugodnost koja može da izazove manju ili veću kožnu reakciju na mestu ujeda.
S obzirom da krpelji predstavljaju veliku opasnost za sve sisare, a posebno za pse kao najčešće ljubimce dobro bi bilo da se razume da različite vrste krpelja prenose i uzročnike različitih bolesti.
Najčešće vrste krpelja u Srbiji
Na našim prostorima su najprisutniji krpelji iz tri grupe:
* Ixodes
* Dermacentor
* Rhipicephalus
Naravno, ima i drugih vrsta koje uglavnom ne ugrožavaju pse, ali su zabeležene na ostalim domaćim životinjama, kao što su ovce, koze i goveda. Mnoge vrste su primećene i na divljim toplokrvnim životinjama kao što su krtice, miševi, ježevi, lisice i vukovi.
Ove tri vrste prenose izazivače oboljenja i kod ljudi i kod kućnih ljubimaca sa sličnim ili različitim simptomima i posledicama.
Ixodes
Najpoznatiji krpelj iz ove grupe je Ixodes ricinus. Ovi krpelji prenose bakteriju iz grupe spiroheta, pod imenom Borrelia Burgdorferi. Ova bakterija je izazivač Lajmske bolesti kod pasa, mačaka i ljudi. Drugi naziv za ovo oboljenje je Borelioza. Simptomi Lajmske bolesti su slični kao kod prehlade i uključuju slabost, gubitak apetita, groznicu, otok i krutost zglobova. Zbog toga je ova bolest posebno opasna, jer su simptomi veoma sličnim mnogim drugim oboljenjima. Ukoliko vlasnik ne nađe krpelja na koži ljubimca, često ne potraži pomoć na vreme. Simptomi tokom meseci mogu biti slabiji ili jači pa i to obično zbunjuje vlasnike. Ukoliko se ne leči, Borelioza može da dovede do trajnog invaliditeta.
Krpelji iz ove grupe izazivaju još jednu bolest, pod imenom Anaplazmoza i kod pasa i kod ljudi. I u ovom slučaju radi se o bakterijama: A. phagocytophilum ili A. platys. U zavisnosti od bakterije koja je prisutna u organizmu razlikuju se i simptomi.
Kod A.fagocytophilum to su hromost, groznica, bol u zglobovima, gubitak apetita i letargija. Simptomi traju od jednog do sedam dana, ali kod nekih pasa se javljaju i povraćanje, dijareja, otežano disanje i kašalj. A. platys, uzrokuje trombocitopeniju. Ovo stanje uzrokuje periodično smanjenje broja trombocita u krvi. Znaci oboljenja su krvarenja u nosu, pojava modrica i sitnih krvarenja na koži.
Kod nas se anaplazmoza veoma retko dijagnostifikuje. Ipak, to ne znači da oboljenja nema. Smatra se da zbog sličnih simptoma sa drugim bolestima i terapijom (Erlihioza) ni vlasnici ni veterinari ne sprovode detaljnije dijagnostičke procedure koje bi potvrdile anaplaziju.
Dermacentor
Kod nas su prisutne dve vrste krpelja iz ove grupe: Dermacentor marginatus i Dermacentor pictus. Oni su posebno opasni za naše pse, jer prenose uzročnike Piroplazmoze koja se kod nas naziva još i Babezioza i Krpeljska groznica. Uzročnik je parazit Babesia canis koji razara crvena krvna zrnca. Izaziva kolaps obolele životinje i komplikacije na unutrašnjim organima koje mogu da dovedu do smrti ljubimca.
Rhipicephalus
Iako su u našim krajevima zabeležene dve vrste krpelja iz ove grupe, srećom samo jedna primećena na psima i to Rhipicephalus sanguineus. Ovi krpelji prenose uzročnike Erlihioze kod pasa i mačaka. Uzročnik je rikecija Erlichia canis koja parazitira u belim krvnim zrncima. Akutni tok se karakteriše masivnim, tačkastim krvarenjem po koži, sluzokoži i unutrašnjim organima, a kućni ljubimci imaju visoku temperaturu, gube apetit, uvećavaju im se limfni čvorovi. Lečenje ove bolesti se uspešno sprovodi antibioticima, ali kod zapuštenih slučajeva kućni ljubimci mogu i uginuti.
Kako utvrditi vrstu i zaraženost krpelja
U slučaju da nađete krpelja koji se već zario u kožu ljubimca i započeo proces hranjenja bilo bi dobro da se posle vađenja iz kože utvrdi kojoj vrsti pripada pa i da li je zaista zaražen nekim patogenom. To će umnogome skratiti proces dijagnoze, jer se neće čekati da se pojave simptomi, koji ponekad mogu da prođu čak i neprimetno ili u blagoj formi koju vlasnici ne prepoznaju.
U Pasterovom zavodu u Novom Sadu možete besplatno izvršiti zoološku determinaciju krpelja. Oni će na osnovu poslatog uzorka (tela krpelja) utvrditi o kojoj vrsti se radi. Ukoliko se radi o vrsti koja jeste prenosilac uzročnika oboljenja, potrebno je izvršiti i posebnu laboratorijsku analizu kojom se utvrđuje zaraženost. Ova analiza nije besplatna i košta 3.000 dinara. Rezultati analize se dobijaju u roku od jednog dana tako da u zavisnosti koliko se brzo dostavi uzorak vlasnici i veterinari mogu brzo i efikasno da planiraju naredne korake u lečenju.