Većina odraslih imala je iskustvo insomnije ili nesanice u jednom ili drugom trenutku i želi da zna kako da spava bolje. Problem sa spavanjem pogađa 30-50% opšte populacije, a 10% ima hroničnu nesanicu.
Za početak evo šta kažu statistike.
– 30 ljudi pogođeno je povremeno ili hronično sa problemom spavanja
– 28 % spava osam ili više sati noću
– 20 procenata spava manje od šest sati noću
– samo 30% priča o svom problemu sa spavanjem sa doktorom
– 54% odraslih vozača vozilo je pospano bar jednom tokom protekle godine
– 28 % tvrdi da su zadremali ili pali u san dok su vozili
Pored toga, drugi izvori tvrde:
Skoro 61 procenat prijavljenih problema sa spavanjem su žene nasuprot 39 procenata muškaraca. Nesanica se javlja u srednjim godinama (45- 65), a drugo povećanje nesanice pogađa ljude od 85 godina i starije.
Afroamerikanci i Azijci po svemu sudeći manje prijavljuju svoje probleme sa spavanjem i insomnijom nego belci. Ljudi sa višim obrazovanjem takođe ređe prijavljuju insomniju ili problem sa snom.
Šta je nesanica?
Nesanica je jedan simptom, a ne samostalna dijagnoza ili bolest. Po definiciji, nesanica je poteškoća u pokretanju ili održavanju sna. Povremeni problemi sa snom su normalan problem za većinu ljudi.Na primer, neki ljudi imaju problem sa spavanjem samo tokom veoma stresnog perioda na poslu ili kad im se povećaju privatni problemi. Ove emotivne traume obično sprečavaju zdrav noćni san. Dovoljno je loše imati problem sa spavanjem tokom jedne noći, probajte imati takav problem mesecima i saznaćete kako je to kad se pati od insomnije.
Kako god, zato što se nesanica uvek smatra ključnim simptomom depresije, treba se konsultovati sa lekarom akoduže vreme imate problem sa spavanjem i želite da znate kako da spavate bolje. Mnogi ljudi, koji imaju problem sa spavanjem, osećaju da njihove simptome i probleme ignorišu ne samo njihove kolege, prijatelje i porodica, već i njihov lekar. Učenje načina kako da se bolje spava ne dešava se preko noći. Ovde smo za vas izdvojili 6 predloga koji su drugima pomogli.
6 predloga za bolji san
Koristite alternativne metode da popravite san. Prirodni lekovi za spavanje kao što su cvet kamilice koristio se u alternativnoj medicini i obično se pronalazi u prodavnicama u obliku čaja. Probajte lekove za spavanje (za koje vam ne treba recept lekara) ukoliko alternativne metode ne deluju. Oni su efektivni za povremenu besanu noć, ali što ih češće koristite manje su efektivni. Kad uzimate ove lekove nemojte da vozite i ne pokušavajte druge aktivnosti koje zahtevaju budnost.
Redovno vežbajte. Tri ili četiri umerene sesije vežbanja svake nedelje je sve što je potrebno da biste bolje spavali i obezbedili sebi više energije. Oni koji redovno umereno vežbaju verovatno će iskusiti manje epizode nespavanja, kako god, mada je vežbanje dobar preventivni metod, ne preporučujem da vežbate baš pred spavanje.
Uspostavite rutinu odlaska na spavanje. (vremena za spavanje). Rutina odlaska na spavanje neka počne uvek u isto vreme. Otprilike jedan sat pre nego što želite da spustite glavu na jastuk, počinje proces postepenog relaksiranja (pripreme za san) tako da vreme za spavanje ne bude naglo.
Pazite na ono što unosite. Izbegavajte stimulaciju svog organizma tako što ćete prestati sa unošenjem kofeina 6-8 sati pre vremena za spavanje, to važi i za hranu sa visokim sadržajem ugljenih hidrata . Takođe treba da izbegavate alkohol. Alkohol vam može pomoći u početku da lakše zaspete, ali vas neće održati u snu.
Obavljajte relaksirajuće zadatke kao deo vaše rutine pred spavanje. Najbolje je obavljati ovakve relaksirajuće zadatke pred spavanje kao što su čitanje ili rešavanje ukrštenih reči. Definitivno izbegavajte odnosne zadatke da radite pred spavanje ukoliko želite bolje da spavate . Poslednja stvar koja vam treba je da proveravate svoju poslovnu poštu, čini vas zabrinutim već za sledeći dan.
Osigurajte se da vam je spavaća saba udobna, tamna i mirna. Ako nameravate da gledate TV u krevetu možda bi trebalo da televizor iznesete iz spavaće sobe i da probate prosto samo čitanje malo pre spavanja. Ako ni posle svega ovoga niste zaspali za 30 minuta, ustanite za neko vreme, pa opet čitajte ili se relaksijte negde izvan spavaće sobe. Kad ponovo osetite umor, vratite se u sobu.
Imati periode nesanice definitivno može da ugrozi vaš način života. Kako god, ne prihvatajte činjenicu da je to nešto sa čim morate da živite. Naučite vremenom kako da spavate bolje. Počnite sa tim što ćete shvatiti šta je nesanica, probajte alternativne metode bez lekova, i započnite jedan program vežbi. Onda pogledajte na druge aspekte vašeg života. Da li imate ustanovljenu rutinu odlaska na spavanje? Da li pazite na svoje kasne obroke i da li izbegavate onu hranu i piće koji stimulišu vaš organizam? Postarajte se da vam spavaća soba bude mračna i tiha, navucite zavese, uklonite TV. I konačno, kao i sa svakim neredom, ako i dalje nastavite da patite od nesanice u produženom vremenskom periodu potražite savet od vašeg doktora.