Tužan izraz očiju pasa je, prema novim istraživanjima, posledica hiljada godina pripitomljavanja tokom kojeg su ljudi preferirali mladunce koji imaju privlačan, tužan pogled.
To je podstaklo selektivni razvoj mišića njuške koji stvara takav izraz.
"Danas psi koriste mišiće da podignu obrve i naprave 'dečiji izraz'. Taj mišić praktično ne postoji među njihovim precima, vukovima, ni u vrstama koje su usko povezane", kaže En Berous sa Univerziteta u Pitsburgu, autorka studije objavljene u ponedeljak u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka SAD.
Psi se razlikuju od vukova na mnogo načina: kraća njuška, manja veličina i izražajnije lice. I za razliku od vukova, psi se veoma oslanjaju na kontakt očima, kada im treba da znaju da im neko govori ili kada ne mogu da reše neki problem, kao što je preskakanje ograde ili prolazak kroz zatvorena vrata.
Berous i njene kolege proučavali su mišiće oko očiju šest pasa i dva vuka. Pronašli su da psi imaju mesnate mišiće oko očiju da bi podizali obrve. Ali kod vukova, takvog mišića nema.
Naučnici su takođe snimili 27 pasa i devet vukova kako gledaju nekog čoveka. Kućni ljubimci često i intenzivno povlače obrve kako bi imali poseban, tužan izraz, dok vukovi to retko rade, jedva primetno.
Istraživači veruju da su psi, tokom svojih relativno kratkih 33.000 godina pripitomljavanja, koristili taj mišić kod očiju da komuniciraju, eventualno vršeći pritisak na ljude da ih hrane ili se staraju o njima, ili barem iz igre.
I ljudi su, možda nesvesno, na to odgovorili.
Stručnjaci za pse koji nisu bili uključeni u studiju kažu da su impresionirani.
"Posledice su prilično duboke", rekao je Brajan Her sa Univerziteta Djuk. Her je napisao da su se ti mišići gotovo sigurno razvili jer su psi dali prednost interakciji s ljudima, a ljudi toga tada nisu bili svesni, mada je "dokaz bio sve vreme tu, u očima psa".
Ivan Meklin sa Univerziteta u Arizoni kaže za te nalaze da su "fascinantni", ali je upozorio da bi razlika u mišićima mogla biti indirektna posledica drugih promena, a ne specifičan odgovor na ljudski uticaj.
Klajv Vajni iz Laboratorije za pse Univerziteta Arizona je rekao: "Pohvala istraživačima što su smislili sjajan način da istraže taj važan aspekt uspeha pasa" kod ljudi. Međutim, on je napomenuo da studija ima nekoliko mana, posebno to što je korišćen mali uzorak od samo pet pasmina, a video-snimci su uglavnom samo stafordskog bulterijera. Nema ni informacija o svakoj od analiziranih životinja koje su proučavane.
"Da li su vukovi redovno susretali ljude koji im nose poklone koji bi mogli biti toliko vredni da se menja izraz lica", pitao je on.
Berous je rekla da planira dodatno proučavanje više pasmina.
