![Pinterest](https://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://impulsportal.net/zanimljivosti/svastara/gaslajting-je-rec-godine-da-li-ste-njegova-zrtva/&media=https://impulsportal.net/wp-content/uploads/2023/01/steres-3b2.jpg&description=Uticajni američki onlajn rečnik Merijam-Vebster za reč 2022. godine proglasio je "gaslajting".){kind=link}
Foto: Pixabay
Uticajni američki onlajn rečnik Merijam-Vebster za reč 2022. godine proglasio je “gaslajting”.
To je u prevodu – manipulacija ili dovođenje nekog u zabludu. Pretraga tog pojma povećana je za čak više od 1.700 procenata.
Kako izgleda “gaslajtovanje” prikazale su početkom četrdesetih godina prošlog veka predstave i filmovi nastali po komadu Plinska svetlost Patrika Hamiltona, piše 021.rs.
U psihologiji, pojam gaslajting je popularizovala Robin Stern i njime opisala odnos manipulatora i žrtve, koja počinje da sumnja u sopstvene misli i osećanja i preuzima sliku stvarnosti koju servira manipulator.
“To je neki emotivni odnos. To igra ključnu ulogu, zato dolazi do izmene realnosti kod žrtve. To se uglavnom dešava između roditelja i deteta, između supružnika, šefa i zaposlenih ili prijatelja, gde gaslajter zloupotrebljava svoju poziciju, zloupotrebljava poverenje“, objasnio je Filip Milenović, psiholog – psihoterapeut.
Cilj je da se kontroliše manipulisana osoba. Dugotrajni uticaj dovodi do nervoze, gubitka samopouzdanja, pa čak i do depresije.
Osnovni problem je što se “gaslajtovanje” teško prepoznaje.
Ako vas neko ubeđuje da je pohvala koju ste dobili za lep izgled zapravo ismevanje, ako tvrdi da ste nekoga zavodili samo zato što ste se ljubazno osmehnuli – sluđuje vas.
To su neki od tipičnih primera. Ne ostavlja tragove na koži, ali može dovesti do teških psihičkih posledica.
Na srpskom, čest prevod je i “sluđivanje” ili narodski “praviti nekoga ludim”. Sve češće se koristi i anglicizam.
“Obično reč koja se izabere za reč godine putem društvenih mreža, putem medija lako ulazi u sve druge leksičke sisteme. To što bivaju izabirane za reč godine pomaže njihovoj medijskoj eksponiranosti i tome da se o njima više govori u javnosti i javnim sferama”, rekao je Slobodan Novokmet, viši naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU.
„Sad imamo i pojam, zato je lakše psihoterapeutima da objasne svojim klijentima tu strukturu i na osnovu toga može da se zaključi da je jedini izlaz iz te manipulacije da osoba radi na sebi, da bude svesna sebe i svojih potencijala, da ima jasnu sliku o sebi nezavisnu od potvrde osobe koja je manipuliše”, ističe Filip Milenović.
Za oslobađanje, presudno je postavljanje granica, odvažnost i sigurnost u donošenju odluka.