Eustres i distres predstavaljaju, zapravo, 2 strane stresa.
Stres je postao uobičajena pojava u današnjem ubrzanom životu. On je “odgovor” našeg tela na unutrašnje i spoljašnje stresore kojim smo svakodnevno izloženi. Unutrašnji stresori odnose se na uznemirujuće misli ili sećanja, emocije poput tuge ili besa, kao i fizičke senzacije poput bola ili nelagodnosti. Dok spoljni stresori uključuju bilo koji zabrinjavajući događaj, situaciju ili okolnost koji mogu imati negativan uticaj na osobu ili nešto do čega joj je stalo.
S obzirom da se kao odgovor na pitanje kako stres utiče na telo naglašavaju negativne posledice, ne čudi što on izaziva strah kod ljudi. Međutim, nije svaki stres sam po sebi loš.
Šta su eustres i distres?
Eustres i distres su 2 vrste stresa koji različito deluju na naše fizičko i mentalno zdravlje.
Negativne efekte donosi distres. On izaziva osećaj zabrinutosti, straha ili teskobe, koji otežavaju normalno funkcionisanje. Obično je izazvan negativnim iskustvima i situacijama, kao što su gubitak bliske osobe ili posla, razvod, otkriće da vi ili neko iz vaše porodice boluje od teške bolesti… Ovo vrsta stresa premašuje čovekovu fizičku, emocionalnu ili psihološku sposobnost da se izbori sa situacijom.
Za razliku od distresa, koji je mnogima asocijacija na stres, eustres ima pozitivno dejstvo na telo. On pruža energiju i uzbuđenje, podstičući nas na zalaganje i usredsređenost, samim tim motiviše na napredovanje i ostvarenje ciljeva, vezuje se za pozitivna iskustva. Započinjanje novog posla, stupanja u brak, dolazak bebe, samo su neke od situacija koje ga mogu izazvati.
Kakve posledice ostavljaju eustres i distres?
S obzirom da eustres ima stimulativno dejstvo on dovodi do boljeg fokusa, snage, odlučnosti, veće produktivnosti i samoupozdanja. Što u krajnoj meri stvara ispunjeniji i zadovoljniji život.
Nažalost, posledice distresa su daleko brojnije i opasnije. Osim problema sa fokusiranjem, koncentracijom ili pamćenjem donosi niz fizičkih tegoba – bol u grudima, glavobolje, probavni problemi, konstantni umor, pa i srčane smetnje. Takođe, javlja se pojačana razdražljivost, anksioznost, depresivne misli, ali i sklonost ka upotrebi psihoaktivnih supstanci.
Koliko razorna može biti ova vrsta stresa najbolje govori podatak da je povezana sa 6 vodećih uzroka smrti, a to su hronične bolesti, kancer, bolesti jetre, plućne bolesti, nesreće i samoubistvo.
Kako distres zameniti eustresom?
Da biste sačuvali zdravlje, ali i kvalitet života morate da naučite kako da distres zameniti eustresom. Prvi korak u tome jeste da otkrijete njegov uzrok.
Naime, negativni stres je znak da nekim aspektom svog života niste zadovoljni. Možda je to veza, posao ili, pak, destruktivna navika koju ste razvili? Kada se suočite sa problemom i krenete u njegovo rešavanje moći ćete da se oslobite distresa i fokusirate na pozitivne događaje.
Iako je teško pronaći smisao u bolnim i teškim situacijama, ljudi koji uspeju to da razviju imaju veću verovatnoću da će kasnije doživeti eustres nego ponovni distres. Svakako, pronalaženje smisla u bolu ili tuzi ne znači da je osoba zahvalna na iskustvu, već da pokazuje snalažljivost i prilagodljivost datom trenutku. Ovo je osnova za prevazilaženje nedaća.
Svima su dobro poznati blagotvorni efekti joge na mentalno zdravlje. Zato stručnjaci savetuju da redovno primenjujete tehnike disanja i opuštanja kao moćno sredstvo za upravljanje stresom. I redovna fizička aktivnost je efikasna u oslobađanju napetosti. Ona vam može pomoći da izoštrite um, umirite živce i poboljšate performanse, što je naročito značajno kada ste izloženi intenzivnom stresu.