Subota, 21 Decembra, 2024

Bašta kapetana Nema: Ko gaji paradajz na dnu mora?

Dugo se mislilo da korisno povrće ne može da raste ispod površine vode, posebno morske. Ali Đani Fontanezi je napravio povrtnjak šest metara ispod nivoa mora. U njemu rastu paradajz, grašak, salate, tikvice…

Dugo se mislilo da korisno povrće ne može da raste ispod površine vode, posebno morske. Ali Đani Fontanezi je napravio povrtnjak šest metara ispod nivoa mora. U njemu rastu paradajz, grašak, salate, tikvice…

Đani Fontanezi kaže da ima najlepšu kancelariju na svetu. Tačnije rečeno, to je koliba na plaži pored koje se deca igraju u plićaku, odrasli na ležaljkama jure tamniji ten. Noli, gradić na zapadu pokrajine Ligurije, poznat je pre svega kao kupalište. Ali, usred godišnjih odmora događa se nešto neverovatno: pod morem, na dubini između šest i deset metara, nalazi se povrtnjak. Iako mu je ovo već četvrta sezona kako uzgaja povrće od početka juna do kraja septembra, Fontanezi je oduševljen kao prvog dana. „Na početku smo sadili bosiljak, nalazimo se u Liguriji, a ona je poznata po pestu, dakle bosiljku. I odmah smo se iznenadili da je on rastao pod vodom, u unutrašnjosti jedne prozirne kugle koju su pod morem držali tegovi“, kaže Fontanezi.

Marketinški trik postao prava ideja

U međuvremenu su usavršili sistem. Ako čovek malo bolje pogleda na udaljenosti od 20, 30 metara od plaže vidi se da nešto svetluca pod morem. S ronilačkom maskom se sve vidi perfektno. „Zamislite zvono, ili loptu pod vodom, koja je pričvršćena za dno mora. Unutra je vazduh. Ima dovoljno mesta za male spratove. U zavisnosti od toga kako se koja biljka sadi, možemo postaviti lonce s kokosovom zemljom ili to činimo komplikovanije uz pomoć akvakulture. Pod vodom smo dobili mesto na kojem možemo da radimo i uzgajamo biljke.“

Zapravo to ne bi uopšte trebalo da funkcioniše jer usred mora nema plodne zemlje, svetlo je slabo, a voda puna soli. Zato su Đani Fontanezi, koji radi za firmu Ocean Reef, specijalizovanu za ronilačku opremu, i njegove kolege celi poduhvat na početku zamislili kao marketinški trik. Ali, vrlo brzo se ispostavilo da u moru, ispod vode, uslovi za uzgoj biljaka nisu loši kako se mislilo. Naprotiv: „U unutrašnjosti ove kupole vlada konstantna temperatura dan i noć, ne trebaju nam sredstva za zaštitu biljaka, jer nema parazita, dakle sve je čisto od hemikalija. To se nalazi na šest do deset metara dubine, tu vlada gotovo dvostruko veći pritisak nego na zemlji. Čini se da zbog toga biljke brže rastu. Koncentracija ugljen-dioksida je veća, a i to je dobro za biljke“, objašnjava Fontanezi.

Širenje prostora za uzgoj biljaka

U kupoli ima i slatke vode. Ona kondenzuje na plafonu kupole i kaplje na dno. Više univerziteta je već sprovodilo istraživanja u podmorskim povrtnjacima. Ne rastu sve biljke jednako dobro, ali mnoge rastu brže. Pored bosiljka koji je u Liguriji obavezan začin, Fontanezi i kolege već su uzgajali boraniju, pasulj, paradajz, razne salate, tikvice kao i cveće. U međuvremenu su u toku eksperimenti s lekovitim biljem i biljkama od kojih se prave kozmetički proizvodi. Hemijske analize su očigledno obećavajuće. A ono što je počelo kao šala radi reklame moglo bi da se na kraju pokaže kao važan doprinos obezbeđivanju hrane na Zemlji.

„Prvi cilj je da se ovakvi projekti u većoj razmeri sprovode u celom svetu. Za sada je ovo mali poduhvat. Dakle, proširili bismo prostor na kojem mogu biti uzgajane biljke na sva mesta na kojima to sada nije moguće. Zbog nedostatka vode, zbog neplodne zemlje, štetočina, velikih razlika u temperaturi, gde je danju prevruće, a noću prehladno, i tako dalje“, kaže Fontanezi.

A ko želi, može gledati kako biljke rastu. Slika podmorskog povrtnjaka prenosi se uživo na internetu. A i bosiljak uzgojen pod morem bio je izvrstan, kaže Đani Fontanesi.

Izvor: B92

 

Povezane vijesti

Jedna bašta, jedna godina i misija jedne žene da napravi prostor za urbane divlje životinje

Foto: Unsplash

Vrtovi u Velikoj Britaniji pokrivaju ukupnu površinu od 4.000 kvadratnih kilometara i obuhvataju oko 24-36% površine gradova u Velikoj Britaniji. Brza globalna urbanizacija ugrožava biodiverzitet, ali najnovija knjiga Kejt Bredberi, Jedan vrt protiv sveta: U potrazi za nadom u klimi koja se mijenja, pokazuje kako čak i najmanja bašta može da da podršku divljim životinjama – snažan podsjetnik da pojedinačna akcija može kolektivno dovesti do značajanog uticaj na životnu sredinu.

Zašto se more pjeni? Nauka iza morskih mjehurića

Foto: Anastasiia Mitiushova/Unsplash

Zašto se more pjeni? To je pitanje koje si svi postavimo kad promatramo pjenušavu obalu na kojoj valovi ostavljaju bijeli trag. Možda ste imali priliku vidjeti kako se more iznenada “zapjeni” tijekom olujnog dana, kada valovi snažno udaraju o stijene, stvarajući spektakularne oblike i teksture. Istražimo zajedno što uzrokuje tu pjenu i što nam ona može reći o moru i njegovim tajnama. Pripremite se za zabavno i naučno putovanje kroz svijet morskih mjehurića.

Popular Articles