Podsetimo, sintagmu radnička aristokratija upotrebio je Fridrih Engels kritikujući sindikalne lidere (radnička elita) koji su postali prijemčivi za kupovinu od strane kapitala, ali i mnoge radnike koji su uspeli da unaprede uslove rada i života, i koji su nakon toga uspostavili prijateljske odnose sa svojim poslodavcima. Ovi radnici, koji su uspeli da za sebe izbore relativno povoljnu poziciju koju prihvataju kao nepromenljivu i konačnu, i koji su, zbog svoje pasivizacije oličene kroz odustajanje od svake dalje borbe ali i solidarnosti sa onim pripadnicima radničke klase koji rade i žive u neuporedivo lošijim uslovima, postali uzor i model radnog čoveka, kako za svakog „razumnog kapitalistu“, tako i za kapitalističku klasu i kapitalizam u celini.
Prve moderne olimpijske igre održane su 1896. godine. Njihov utemeljitelj, Francuz Pierre de Coubertin, nadahnut antičkim Grcima, pozvao je "mladost svijeta" da se okupi u Ateni. Od tog vremena, kroz njih su prošle mnoge sportske discipline od kojih se većina zadržala i do današnjih dana. No, neke su bile dovoljno besmislene da se od njih nakon nekog vremena ipak odustalo. Predstavljamo vam popis od 10 upravo takvih disciplina.
Bila je nedelja, 1. maj 1994. godine, uskršnje popodne, kada je čuveni Ajrton Sena udario u betonski zid na skretanju Tamburelo na stazi u Imoli i zauvek otišao u legendu.
Pravila su jednostavna. Mečevi se uglavnom igraju pet na pet, ili po volji, tri puta po 15 minuta. Golman ne postoji, a početni udarac se izvodi sa centra u stilu vaterpola, gdje se igrači na znak sudije zalijeću sa jednog kraja na drugi kraj terena, pokušavajući stići do lopte prije protivnika. U većini slučajeva loptu niko ne dirne, nego svi završe na podu nakon udarca. Balon pruža maksimalnu zaštitu, tako da ne postoji opasnost od povrede.
Nekoliko stotina ljudi, među kojima desetine stranaca, učestovovalo je u prvom maratonu održanom u Teheranu pri čemu su muškarci trčali odvojeno od žena, koje su morale da se zadovolje trkom u dužini od deset kilometara na zatvorenom stadionu, zbog čega su neke i odustale, prenose francuski mediji.
Pesnik Marko Tomaš je autor biografije Ivice Osima, čoveka koji veruje da ne bi došlo do rata u Jugoslaviji da je reprezentacija osvojila Svetsko prvenstvo 1990. godine.
Na ovom video snimku koji mi je poslao bos.hercegovački, afirmisani smučarski radnik Ing. Slavenko Badjura, vidi se amaterski snimak takmičenja u Spustu i VSL održanih na Jahorini 1975.godine. (Pobijedila Ana-Mari Prel)
Da bismo stekli pravi uvid i dobili potpuno objašnjenje razlika između borilačkh veština i borilačkih sportova, moramo se vratiti kroz istoriju i razmisliti o motivima njihovog zasebnog nastanka i razvoja.
