Kada se spominje najstarija životinja na svijetu, često nam na pamet padnu kornjače koje mogu doživjeti i preko 200 godina. No, upravo su tu utrku izgubile, i to od morskog psa. O otkriću životinjskog metuzalema saznajte u nastavku.
Egzotična, dopadljiva i beskrajno tajnovita, holandska plesačica Margareta Gertruda Zele, poznatija pod umetničkim imenom Mata Hari, osvojila je Evropu početkom 20. veka. Bila je visoka, atraktivna i vešta u indijskim plesovima i na sceni se pojavljivala gotovo naga. Postala je ljubavnica milionera i industrijalca Emila Gimea, a imala je i niz veza sa bogatašima i plemstvom. Za vreme Prvog svetskog rata, uhapšena je i optužena za špijunažu, kao i smrt najmanje 50.000 ljudi. Proglašena je krivom i nad njom je izvršena smrtna kazna 15. oktobra 1917. godine.
Naučnici već decenijama znaju da suncokreti prate kretanje Sunca, okrećući svoje cvetove od istoka prema zapadu kako dan odmiče, ali dosad nisu znali zašto je to tako.
Gotovo sve vrste stakla prave se od peska koji sadrži silicijum-dioksid, tj. od drobljenog kvarca. Pesak sadrži i malo gvožđa, koje daje staklu izrađenom od običnog peska zelenkastu boju. Da bi napravili potpuno čisto, bezbojno staklo, proizvođači stakla dodaju određenu količinu selena.
Sve što nas okružuje naš mozak procesuira, svaki detalj, slika ili zvuk prolaze našim osjetilima i skrivaju se u mozgu. Većinu tih podataka „običan“ čovjek brzo zaboravlja, no postoje ljudi koji imaju zapanjujuću memoriju. Najpoznatiji slučaj opisan u znanstvenim knjigama primjer je Solomona Sherishevskog, koji je pamtio sve činjenice koje su ga okruživale tijekom života.
Bilo da biste se najradije vratili godinama unazad ili preskočili neke životne periode – činjenica je kako svaka dob nosi nešto dobro, a naučnici su otkrili šta je to tačno za svaku deceniju života.
Olimpijske igre za četvoronožne sportiste - atrakcija ili pouka? Možda nas ovi mačići podsete da je suština svakog takmičenja zapravo u igri i zabavi u nadmetanju. Pročitajte kako je protekla njihova prva Olimpijada.
Kako bi se procenio uticaj određenog grada na istoriju, treba imati u vidu čitav niz faktora. Odgovor na to koji je najuticajniji možda nije toliko jednostavan. Ukoliko se postavi pitanje koji gradovi su najviše uticali na ljudsku istoriju, verovatno bi posle malo razmišljanja većina dala odgovore koji bi se manje-više slagali. Međutim, uz veliki broj metropola kao što su Njujork, London, Rim i Pariz i iščezlih i možda samo mitskih gradova poput Sodome, Gomore ili pak Olimpije, odgovor možda nije toliko jednostavan.
