Ova žaba je tako mala da je zovu buva.
Sa 6,95 sićušnih milimetara dužine, ovo stvorenje bi moglo da stane na vrh vašeg prsta. Manji je od nekoliko vrsta mrava. Iako zvuči kao cvrčak, to nije insekt: to je izuzetno mala žaba.
Nedavno otkrivena životinja je jedan od najmanjih poznatih kičmenjaka na Zemlji.
„Govorimo o granicama životne veličine na Zemlji“, rekao je Luis Felipe Toledo, herpetolog sa Univerziteta Kampinas u Brazilu.
On i njegove kolege opisali su žabu u studiji objavljenoj prošle nedjelje u časopisu PeerJ, nazvavši je Brachicephalus dacnis po projektu očuvanja Dacnis kroz koji je primjećena.
Dr Toledo je dobio prvi nagovještaj o veoma sićušnoj žabi kada je njegov kolega podijelio nekoliko audio snimaka minijaturnih vrsta žaba koje je sakupljao u atlantskoj šumi u Brazilu. Čim je slušao, znao je da čuje nešto novo.
„Oh, to su zapravo dvije vrste koje imate u rukama“, prisjeća se dr Toledo kako je rekao.
U brazilskoj atlantskoj šumi ima mnogo žaba iz roda Brachicephalus, koje su poznate i kao sedlarice. Njihova sklonost ka skakanju i preskakanju na udaljenosti od oko 30 puta veće od njihove dužine tijela dovela je do nadimka „buve žabokreče“.
Međutim, pošto su žabe Brachicephalus tako male, neke različite vrste izgledaju veoma slično i ne mogu se razlikovati samo pogledom. Ipak, naučnici su otkrili da su njihovi pozivi za parenje dovoljno različiti tako da će ženke biti privučene pravom mužjaku svoje vrste, a čak i neiskusni ljudski slušalac može čuti razlike.
„Odmah znate da su to različiti zvuci“, rekao je dr Toledo, koji je opisao poziv za parenje B. dacnis kao kraći, sa manje nota, mekog po jačini i cvrkutavog zvuka. “Ljudi obično misle da je to cvrčak, a ne žaba.”
DNK testovi su dali potvrdu da se B. dacnis genetski razlikuje od drugih vrsta u svojoj grupi.
Foto: Lucas Botelho
Ovo je zapravo sedma vrsta žaba koja je opisana u rodu Brachycephalus. Njena minijaturna veličina joj omogućava da se prilagodi jedinstvenom okruženju.
Prije ovih otkrića, rekord za najmanjeg kičmenjaka držale su novogvinejska amau žaba, duga 7 milimetara, i slatkovodni patuljasti bič, 7,9 milimetara.
Tim dr Toleda je takođe sproveo specijalizovane CT skeniranje visoke rezolucije na žabici da bi otkrio više o unutrašnjem radu kako žaba i dalje može biti žaba kada je ovako minijaturizovana.
Dok žabe obično imaju četiri prsta na rukama i pet na nogama, B. dacnis, kao i druge minijaturne žabe, ima dva prsta na rukama i tri na nogama. Nedostaju i dijelovi njihovih unutrašnjih dijelova ušiju.
Nekoliko vrsta Brachicephalus takođe ima spojene i okoštale kosti u lobanji, rekao je Celio Haddad sa Državnog univerziteta Sao Paulo, koji nije bio uključen u studiju. Ali B. dacnis to ne čini: glava joj je napravljena kao žaba normalne veličine. „Ne znamo tačno zašto dolazi do ovog dualiteta“, rekao je dr Hadad.
B. dacnis, kao i sve žabe Brachicephalus, takođe ne podleže vrsti metamorfoze vodozemaca koja se obično uči u osnovnim časovima biologije. Polaže samo dva jaja u svakom reproduktivnom ciklusu, iz kojih se izlegu u potpuno formirane žabe, a ne u punoglavce.
Dok minijaturizacija čini ove žabe ranjivim na sitne predatore, poput mrava i pauka, čini se da je kompromis vrijedan toga iz evolucione perspektive, rekla je Džodi Rouli, kustos vodozemaca i gmizavaca u Australijskom muzeju, koja nije bila uključena u studiju.
„Minijaturizacija omogućava žabama da žive u potpuno novom svijetu u koji veće žabe jednostavno ne mogu da uđu“, poput debelog sloja lišća. Osim što pružaju zaklon od predatora, takvi prostori su puni veoma sitne hrane koju veće žabe ne mogu da iskoriste“, rekao je dr Rouli.
S obzirom na to da je brazilska atlantska šuma ozbiljno krčena, učenje više o ovim sićušnim žabama pomaže njihovom očuvanju.
„Toliko našeg biodiverziteta, poznatog i nepoznatog, je mali i kamufliran i, što nije iznenađujuće, često ostaje neprimjećen“, rekao je dr Rouli.