U amazonskoj džungli otkrivena “Sikstinska kapela drevnih ljudi” stara oko 12.500 godina!

“Emocije vas preplave kad ste na tom mestu… Govorimo o nekoliko desetina hiljada slika. Biće potrebne generacije da bi ih sve opisali…”, izjavio je vodeći autor studije, Hose Irijarte.

Jedna od najvećih svetskih kolekcija praistorijskih rezbarija na stenama otkrivena je u amazonskoj prašumi u zabačenoj Seranija de la Lindos, oko 17 kilometara južno od kolumbijskog grada San Hose del Guavijar. Ovu kolekciju predstava arheolozi nezvanično nazivaju “Sikstinska kapela drevnih ljudi”, a primećuje se da će za proučavanje crteža biti potrebno više generacija naučnika, jer je obim pronađenih predstava ogroman.

Crteže su napravili neki od prvih ljudi koji su stigli do ovog dela Amazone i datiraju u ledeno doba pre oko 12.500 godina. Na stenama dugim 12 kilometara drevni ljudi su prikazivali geometrijske obrasce i životinje, od kojih su neke, kao na primer, džinovski lenjivci i mastodonti, izumrli. Pored toga, hiljade otisaka ruku rasute su po slikama po celoj steni.

“Crteži su toliko prirodni i tako dobro urađeni da ne sumnjamo da na primer gledamo konja. Konj iz ledenog doba imao je masivnu njušku. Crtež je toliko detaljan da možemo videti čak i konjsku dlaku. Neverovatno”

Crteži su uglavnom u crvenom okeru, a mnogi od njih su smešteni toliko visoko na liticama da su istraživači mogli da ih videte samo pomoću dronova opremljenih kamerama visoke rezolucije.

Predstave na steni stare oko 12.000 godina;
Foto: Francisko Forero Bonel / Fundacion Ecoplanet

Foto: Francisko Forero Bonel / Fundacion Ecoplanet

Arheologe je zadivila raznolikost oblika na predstavama, uključujući ptice, guštere, ribe, kornjače, pa čak i prikaze grupa drevnih ljudi koji se drže za ruke i plešu oko maskirane figure s ptičjim kljunom.

Vodeći autor studije profesor arheologije sa Univerziteta u Eketeru, Hose Irijarte, predstavio je u svom radu još jedno neočekivano otkriće. Prema njegovim rečima, na jednom od delova litice nalaze se drvene kule sa likovima koji skaču sa njih – poput današnjeg bandži džampa. Prema istraživačima, ovo je mogla biti neka vrsta zabave drevnih ljudi.

“Emocije vas preplave kad ste na tom mestu … Govorimo o nekoliko desetina hiljada slika. Biće potrebne generacije da bi ih sve opisali … Sa svake nove tačke sa koje pogledate otvara se nova predstava. Videli smo životinje koje su izumrle. Crteži su toliko prirodni i tako dobro urađeni da ne sumnjamo da na primer gledamo konja. Konj iz ledenog doba imao je masivnu njušku. Crtež je toliko detaljan da možemo videti čak i konjsku dlaku. Neverovatno”, kaže Hose Irijarte.

Arheologe je zadivila raznolikost oblika na predstavama, uključujući ptice, guštere, ribe, kornjače, pa čak i prikaze grupa drevnih ljudi koji se drže za ruke i plešu oko maskirane figure s ptičjim kljunom.

Mnogi crteži prikazuju halucinogene biljke i drveće, rekao je Irijarte, sugerišući da su drevni ljudi možda uzimali moćne supstance tokom šamanskih rituala.

Mnogi pejzaži prikazani na crtežima veoma se razlikuju od današnjeg pogleda na amazonsku prašumu. Istraživači veruju da je pre 12.000 godina ovaj region današnje Kolumbije više nalikovao savani.

Snimanje dokumentarnog filma; Foto: Ela Al-Šamaki

“Sikstinska kapela drevnih ljudi” otkrivena je još 2019. godine, ali naučnici neko vreme nisu želeli da predstave svoje otkriće – dok o njemu nešto više ne saznaju. Po prvi put će se o tome pričati u dokumentarnom filmu “Tajne džungle: Izgubljena carstva Amazone”, koji će izaći u decembru 2020. godine. Jedan od autora filma, arheolog Ela Al-Šamaki, rekao je da mesto pronalaska crteža još nije dobilo čak ni zvanično ime.

nationalgeographic.rs