Wednesday, November 20, 2024

Tri nove vrste zmija otkrivene na grobljima: Duboko u zemlji skrivaju se najmisteriozniji gmizavci na svetu

Izvor: Shutterstock

Nakon neuspele misije tim naučnika je rešio da potraži hranu u zabačenom selu na jugu Ekvadora, jedna domaćica je bila više nego rada da im pripremi obrok ali i podeli sa njima priče o zmijama koje posećuju lokalno groblje. 

U novembru 2021. godine, Alehandro Arteaga i njegov tim otputovali su u tropske šume južnog Ekvadora, kako bi pronašli žabe za koje se strahovalo da su izumrle. Nažalost, naučnici nisu uspeli da pronađu nijednu. Ali na putu ka kući je došlo do slučajnog susreta koji je rezultirao drugačijom vrstom otkrića.

Razočarani i gladni, Arteaga i njegova ekipa zaustavili su se u malom gradu Amaluza u potrazi za obrokom. A kako u ruralnim i zabačenim delovima ove zemlje ne postoje restorani to ih je navelo da idu od vrata do vrata i mole za hranu. Jedna meštanka ih je rado ugostila i dok je pripremala pastrmku načula kako pričaju o vodozemcima i zmijama.

“A onda nam je rekla da često viđa zmije na lokalnom groblju, kad posećuje svoje preminule članove porodice”, priseća se Arteaga. Na osnovu opisa kuvarice, on je posumnjao da bi to mogle biti zmije iz roda Atractus – misteriozne životinje koje nikada nisu naučno zabeležene u toj oblasti Ekvadora jer provode dosta vremena pod zemljom. Ohrabreni pričom meštanke, tim je odlučio da krene zaobilaznim putem i provede nekoliko sati na groblju u potrazi za gmizavcima.

I gle, umesto jedne otkrili su dve zmije ukopane u mekom tlu pored grobova. Srećni zbog otkrića, odlučuju da provedu još neko vreme u Andima – nakon čega je došlo do otkrića još jedne vrste. Ubrzo potom predložili su da se novoopisana vrsta sa malim očima i žutim stomakom i crnom linijom na njemu imenuje kao A. discovery, druga vrsta sa žutim stomakom bez linije kao A. zgap, dok je predlog za “najbucmastiju od svih”A. michaelsabini.

Zagonetne zmije

Ukoliko prvi put čujete za zemljane zmije, niste jedini. Arteaga objašnjava da je ova vrsta verovatno najmanje proučavana od svih, kao i da mužjaci i mladi kod nekih od ovih zmija nikada nisu ni ispitivani. To je delimično i zato što žive duboko pod zemljom, u dubokim pukotinama stena, često unutar nepristupačnih šuma Centralne i Južne Amerike. Ali nakon novog otkrića, na tu listu se sada mogu dodati i staništa koje je napravio čovek – poput groblja u malim gradovima. Pretpostavka je da se one ovde mogu naći zato što su u pitanju tiha mesta na kojima ih ljudi retko uznemiravaju i ne ubijaju.

Istraživač ove vrste zmija iz Brazila Paulo Roberto Melo-Sampaio objašnjava da je skoro polovina poznatih vrsta iz roda Atractus opisana u poslednjih 40 godina. Ipak, Melo-Sampaio je izrazio zabrinutost zbog metodologije rada i snažnog oslanjanja tima samo na genetiku kako bi se analizirale tri nove vrste. On dodaje da se naučnici generalno oslanjaju na kombinaciju genetske analize i morfologije – ili fizičkih atributa životinje – kada opisuju novootkrivenu vrstu.

Naime, on tvrdi da u sličaju A. michaelsabini, fizički izgled reptila veoma sličan već opisanoj zemljanoj zmiji po imenu A. roulei, tako da je prerano reći da li je definitivno u pitanju nova vrsta. Isto tako, on dodaje da A. discovery podseća na drugu poznatu vrstu –  A. resplendens.

Značaj u medicini?

Iako je ova vrsta zmija slabo poznata i istražena, Arteaga predviđa da bi one mogle imati veliki uticaj na zdravlje ljudi. Na prvi pogled, one ne deluju kao zmije koje bi mogle da doprinesu biomedicini, nisu otrovne i specifične kao što su npr. koralne zmije – koje sečesto mogu naći na meniju zemljanih zmija.

Zbog toga, naučnici sumnjaju da su ove zmije možda evoluirale i imaju neku vrstu biološke otpornosti na otrove. Proučavanje njihove krvi bi u budućnosti moglo da doprinese otkriću protivotrova koji će pomoći ljudima u Ekvadoru – najveća stopa ujeda koralnih zmija u Južnoj Americi. 

Studija je objavljena 15. septembra u časopisu ZooKeis.

nationalgeographic.rs

Povezane vijesti

Žabe izložene radijaciji u Černobilu ne pokazuju znake ubrzanog starenja ni povećanog stresa

Foto: Robert Zunikoff/ Unsplash

Nivoi zračenja koje su iskusile žabe u Černobilu nisu utjecali na njihovu starost ili brzinu starenja, pokazalo je novo istraživanje.

Smanjuje li nam se zaista ionako kratak raspon pažnje

Foto: Unsplash

Zadržati fokus postaje sve teži zadatak u doba ekrana i mobilnih telefona, čija nas obavještenja prekidaju u svim poslovima i aktivnostima. Ipak, da li se raspon naše pažnje konstantno i nepovratno smanjuje ili samo treba da napravimo pauzu kako bismo odmorili preopterećene kognitivne resurse?

Popular Articles