Saznajte kako se otkrivaju komete, na kojoj planeti se nalazi najveći vulkan, a koja je poznata po supermoćnim vetrovima… Zavirimo u najdublje misterije Sunčevog sistema.
Sunčev sistem je pomalo bizarno mesto sa neobičnim planetama, misterioznim lunarnim objektima i čudnim pojavama: naučnici su otkrili vulkane leda na Plutonu, dok je Mars dom grand kanjona veličine SAD-a. Moguće je da čak postoji i ogromna, neotkrivena planeta negde iza Neptuna.
Predstavljamo vam najzanimljivije činjenice o planetama, patuljastim planetama, kometama i drugim neverovatnim objektima širom Sunčevog sistema.
1. Uran je nagnut na stranu
Na prvi pogled, Uran izgleda kao bezlična plava lopta, ali ovaj gigant na spoljašnjoj strani Sunčevog sistema je prilično neobična pojava. Pre svega, njegova osa rotacije je položena na bok, skoro u ravan njegove revolucije oko Sunca iz razloga koji je nejasan naučnicima. Jedno od najverovatnijih objašnjenja leži u nekoj vrsti jednog ili više velikih sudara u davnoj prošlosti.
Još jedna neobičnost Urana su njegovi prstenovi, koji su otkriveni 1977. godine kad je Uran zaklonio zvezdu, a kasnije analize su pokazale da su preko zvezda prelazili Uranovi prstenovi.
Relativno skoro, astronomi su primetili oluje u atmosferi Urana nekoliko godina nakon njegovog najbližeg pristupu Suncu, kad se atmosfera najviše zagreva.
2. Mars ima najveći vulkan
Iako se sada čini prilično mirnim, u prošlosti su se na Marsu dešavale velike erupcije vulkana. Ovo uključuje i Olympus Mons, najveći vulkan koji je ikad otkriven u Sunčevom sistemu, a koji se proteže na 602 km (što je otprilike veličine Arizone) i visok je 25 km, što je trostruko više od Mont Everesta, najviše planine na Zemlji.
3. Mars takođe ima i najdužu dolinu
Sistem kanjona Valles Marineris na Marsu se proteže na 4.000 km što je 10 puta duže od Grand Kanjona na Zemlji. Ova dolina nije primećena sve do globalne misije mapiranja Mariner 9 1971. godine, a ono što je još neverovatnije, to je da je Valles Marineris dugačka koliko i SAD.
4. Venera ima supermoćne vetrove
Venera je paklena planeta s visokim temperaturama i visokim pritiskom na površini. Čak i iznad površine, ova planeta ima bizarno okruženje. Naime, naučnici su otkrili da je njen protok gornjih vetrova 50 puta brži od rotacije Venere. Evropska letelica Venera Ekspres je u periodu od 2006. i 2014. godine pratila vetrove duži period i uočila periodične varijacije, a takođe je otkrila da vetrovi jačine uragana postaju sve jači i jači vremenom.
5. Letelica je posetila svaku planetu
Naučnici istražuju svemir više od 60 godina i zahvaljujući njima možemo da saznamo i vidimo dovoljno fotografija nebeskih objekata. Pre svega, bitno je da su letelice posetile sve planete u Sunčevom sistemu. Najviše podataka i najviše preleta je obavila Nasine letelice Vojadžer1 i Vojadžer2, koje su napustile Zemlju 1977. godine i još uvek skupljaju podatke izvan Sunčevog sistema u međuzvezdanom prostoru.
6. Merkur se i dalje smanjuje
Mnogo godina su naučnici verovali da je Zemlja jedini tektonski aktivna planeta u Sunčevom sistemu, što se promenilo nakon što je letelica MESSENGER (Mercury Surface, Space Environment, Geochemistry and Ranging) sprovela prvu misiju na Merkuru, mapiranjem cele planete i dobijanjem novog pogleda na funkcije na njenoj površini. Otkriveno je da se ispod užarene površine, planeta Merkur hladi što za posledicu ima njeno skupljanje.
7. Planine na Plutonu
Pluton je dugo bio smatran za devetu planetu, ali sada pripada patuljastim planetama. U neverovatna otkrića na Plutonu spadaju pre svega ledene planine koje su visoke 3.300 metara što indicira da je Pluton bio geološki aktivan pre 100 milona godina. Ipak, geološka aktivnost zahteva energiju, a izvor te energije unutar Plutona je i dalje misterija.
8. Velika crvena pega na Jupiteru se smanjuje
Osim što je najveća planeta u Sunčevom sistemu, Jupiter je takođe domaćin i najvećih oluja. Poznata kao Velika crvena pega primećena je još 1600-ih godina, a niko ne zna zašto oluja besni vekovima. Međutim, poslednjih decenija se javila još jedna misterija, mrlja je sve manja, pa se tako 2014. godine oluja protezala preko 16.500 km, što je polovina onoga što je ikad izmereno u istoirju na Jupiteru.
9. Većina kometa je primećeno teleskopom za posmatranjem Sunca
Komete su nekad bile proizvod astronoma amatera, koji su noći provodili u posmatranju neba kroz teleskop. I dok su neke profesionalne opservatorije takođe otkrivale komete, prava otkrića su počela 1995.godine lansiranjem Solarne i heliografske opservarvatorije (SOHO).
Otada je letelica pronašla više od 2.400 kometa, što je neverovatno zato što je primarna misija posmatranje Sunca.
10. Neptun zrači više toplote nego što dobija od Sunca
Jedna od misterija vezana za Neptun jeste zašto plava planeta daje toliko više toplote nego što dobija. Neobično je, pogotovo zato što je Neptun tako daleko od Sunca. Naučnici bi voleli da znaju odgovor zato što se veruje da bi velika temperaturna razlika mogla da utiče na vremenske prilike i procese na planeti. NASA procenjuje da je razlika između izvora toplote i vrhova oblaka -160 stepeni Celzijusa.
11. Saturn ima heksagonalne oluje
Saturnova severna hemisfera ima razjarenu šestrostranu oluju, nazvanu heksagon. Otkud baš ovaj oblik još uvek je misterija, ali ono što znamo jeste da je ovaj šestougao ovde decenijama, ako ne i stotinama godina.
12. Sunčeva atmosfera je mnogo toplija od površine
Dok vidljiva površina Sunca, fotosfera, ima 5.500 stepeni Celzijusa, gornja atmosfera ima temperaturu od milion stepeni. Ova velika temperaturna razlika za sada nema mnogo objašnjenja. NASA ima neke ideje odakle dolazi i kako se stvara grejanje: jedna od njih su toplotne bombe, koje se dešavaju kad se magnetna polja ukrste i poravnaju u koroni (zadnjem, spoljnjem delu Sunčeve atmosfere), a drugo kad se talasi plazme kreću preko sunčeve površine u koronu.