Da li sve što nas okružuje uzimamo zdravo za gotovo?
Da li sve što nas okružuje uzimamo zdravo za gotovo? Nebo, Sunce, drveće… Vodu. Voda je tu, oko nas od pra-vremena. Oduvek. Deo je nas samih i svuda je oko nas.
Voda je temelj života. Svako razmišljanje o energiji, zdravlju i dugovečnosti se svodi na vodu. I tu je kraj. Ljudima je ta činjenica toliko duboko urezana u svest da o tome uopšte ne razmišljaju. Razmišljanje o vodi prestaje pre nego što i počne. A da li znamo išta o toj osnovi svega živog? O toj sveprisutnoj a tako jednostavnoj stvari?
Svi znamo da vodu treba piti. Čista voda organizmu služi kao sredstvo za čišćenje i održavanje ravnoteže tečnosti. Neću govoriti o tome koliko je potrebno piti vodu, niti o tome da faktički „čiste“ vode nema nigde oko nas. Navikli smo da okrenemo slavinu i smatramo da je to čista voda. Daleko od toga. Čak ni kišnica, za koju tvrde da je najčistija, ne može to da bude, jer prolazi kroz atmosferu, koju smo toliko zagadili, da to boli.
Kada našu divnu, plavu planetu gledate iz kosmosa, ona izgleđa kao safir, plavi dragulj izuzetne lepote. To plavetnilo Zemlje jeste upravo njena voda. Oko 75% površine naše planete zauzima voda, ostalo je kopno na kome takođe u izobilju ima vode kako u rekama tako i u jezerima. Voda predstavlja naš život. Koliko je procentualno zastupljena voda na planeti, toliko je i u našem organizmu. Otkuda voda na našoj planeti i u ovolikoj količini? Odakle je došla, kad vidimo da naše okolne planete nemaju vodu? Ko ju je stvorio i darovao našoj planeti? I zašto je samo naša planeta ima, zna samo voda, a naša nauka za sada nema odgovore.
Inetresantno je napomenuti da vode danas na Zemlji ima isto onoliko koliko je bilo i kada je nastala. Sa ovim se slažu i nauka i drevni spisi. Kako je to moguće, kad znamo da danas na zemlji samo ljudi ima oko sedam milijardi i ako bi potrošnja u proseku bila tri litra vode dnevno, to bi dnevna potrošnja bila od dvadeset i jedne milijarde litara vode, a gde je ostali živi svet kako biljaka, tako i životinja i svega što od vode živi. A vode uvek ima u istoj količini kao da je naša planeta čarobni sud koji ima istu količinu vode koliko god da uzmeš. E to je pravo čudo!
U odnosu na sve druge tečnosti na zemlji voda ima neobična svojstva kako fizička tako i hemijska. Još uvek nauka ne može da objasni kako to da se sva tela na toploti šire, a na hladnoći skupljaju izuzev vode. To znači da se pri hlađenju gustina vode povećava, a na toploti smanjuje. Neverovatno je to, a mi ni dan danas ne znamo zašto je to tako. Još nešto, voda se na zemlji nalazi u sva tri agregatna stanja istovremeno, u tečnom, u gasovitom i u čvrstom. Voda ima tako male molekule koji su sposobni da formiraju takve anomalije. A da nije tih anomalija ne bi ni bilo života na planeti Zemlji.Od svlh tečnosti na zemlji voda ima najveće površinsko naprezanje, i najveći je rastvarač u prirodi.
Današnji naučnici i nauka su došli do epohalnog otkrića, to jest da o vodi ništa ne znaju.
Nekada se smatralo, a i danas, da je bitan hemijski sastav vode. Međutim, izgleda da je to totalna glupost. Struktura vode je mnogo važnija nego njen hemijski satav.
Ovde ću govoriti o vodi, kao živom biću. Biću koje se ponaša na različite načine, kada različito delujete na nju. Biću koje pamti i ume da „odgovori“.
Još 20-ih godina prošlog veka, Viktor Šauberger, austrijski naušnik je tvrdio da se voda ponaša kao živo biće, da ima svoj život, a da ako sa njom nepravilno postupamo, ona može da se „razboli“ i da to svoje „bolesno“ stanje prenese na sve druge organizme, biljke, životinje i ljude.
Japanski naučnik, Masaru Emoto je sproveo opsežno istraživanje na tu temu. Pratio je kako se voda ponaša pri izlaganju raznih uticaja, kao što su: reči, misli, muzika, pa i molitva.
Uzeo je više hiljada uzoraka vode sa izvora, reka, jezera, zatim ih nakon spoljnog uticaja naglo zamrzavao, a onda posmatrao ledene kristale pod mikroskopom.
Čista, prirodna voda iz planinskih potoka, formira savršene heksagonalne kristale, neobične lepote, dok su nasuprot tome, kristali iz zagađenih i stajaćih voda nepravilni i deformisani.
Voda je različito reagovala i na spoljne uticaje. Na reči, muziku, emocije…
Samo jedan od eksperimenata
Pomenuću samo jedan eksperiment koji je izvršen sa vodom. Na vodu u flaši delovalo se samo slabim impulsnim magetnim poljem, a ta su polja desetinama hiljada puta slabija od magnetnog polja Zemlje. Dobila se voda za eksperiment u akvarijumu sa ribicama. Kada se u akvarijum dodala namagnetisana vodu, izmenjene molekularne strukture i naelektrisanja, uskoro su se u akvarijumu pojavili mladunci riba, ali vrlo neobični. Sve nove ribice su ličile jedna na drugu kao blizanci, ali što je interesantno razlikovale su se od srodnika. Pojavile su se promene na stomaku i sve su ribice dobile pege u različitim bojama što nikad nije bilo kod starijih ribica. To su finotipske promene i, što je veoma važno, te promene su se desile odjednom kod svih mladunaca. Promenjeno im je i ponašanje. Počele su da reaguju na spoljne nadražaje kao da se kod svih pojavio kolektivni razum. Ovim eksperimentom naučnici su shvatili da ovom metodom mogu promeniti izgled i ponašanje jedinki samo delovanjem na vodu.
Ako ova tretirana voda tako silno utiče na promene kod riba, pa i drugih životinja, ko vam kaže i garantuje da sličnih eksperimenata nema i na Ijudima. Da li zaista znate kakvu vodu pijete, bilo da je ona flaširana ili ona iz vodovoda?
Na ovoj našoj, maloj planeti, nalazi se odgovor na najstariju tajnu univerzuma. Tajna, koju zovemo „život“, je poverena, ne beskonačnom kosmosu, već jedinstvenoj materiji koja ga čuva i predaje ljudima, a to je – VODA.
„Tajna Vode“ je ruski dokumentarac za koji svakako treba odvojiti malo vremena i pogledati ga, pa saznati malo više o onome što se nalazi svuda oko nas i u nama samima.
https://www.youtube.com/watch?v=fjBot-pPQEs
Izvor: Separe