Šta sve gušteri mogu da čuju – naučnici otkrili misteriozno „šesto čulo“ kod gekona

Foto: Freepik

Životinje su razvile ili očivale niz izvanrednih čula dostojnih superheroja. Naučnici su sada otkrili da se gekoni mogu pohvaliti skrivenim „šestim čulom“ koje im omogućava da detektuju duboke a niske vibracije.

Kao i drugi gušteri, tokaj gekoni (gekko gekoni) imaju sluh koji je specijalizovan za zvukove viših frekvencija – najosjetljiviji su između 1.600 i 2.000 herca, ali mogu da čuju preko 5.000 herca. Međutim, to je samo korišćenje mehanizama njihovih uobičajenih slušnih sistema i normalnog funkcionisanja ušiju. Istraživači sa Univerziteta Merilend u SAD, otkrili su da tokaj gekoni takođe mogu da koriste drugačiju strukturu, koja inače nije povezana sa sluhom, da osjete vibracije mnogo niže frekvencije, u opsegu od 50 do 200 herca.

Dio unutrašnjeg uha igra ključnu ulogu u ravnoteži i praćenju položaja glave i tijela. Ova struktura je očuvana kod riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara, ali je poznato da je samo prve dvije vrste koriste za sluh. Sada, čini se da i neki gmizavci mogu takođe da koriste dijelove unutrašnjeg uha za razvoj posebnog čula.

„Uho, kakvo poznajemo, registruje zvuk koji se prostire kroz vazduh. Ali ovaj drevni unutrašnji put, koji je obično povezan sa ravnotežom, pomaže gekonima da otkriju vibracije koje putuju kroz druga okruženja poput zemlje ili vode“, objašnjava Ketrin Kar, biolog i koautor nove studije.

Taj put postoji kod vodozemaca i riba, a sada je dokazano očuvan i kod guštera. „Naši nalazi bacaju novo svjetlo na to kako je slušni sistem evoluirao od onoga što vidite kod riba do onoga što vidite kod kopnenih životinja, uključujući ljude“, pišu istraživači u svojoj studiji.

Dr Kar i prvi autor, biolog dr Dejvi Han, pomno je istraživao mozak tokaj gekona i zajedno su otkrili da slušna vrećica koja se nalazi u njemu, ima direktnu vezu sa klasterom neurona, nazvanim vestibularis ovalis (VeO), u zadnjem mozgu.

Ti VeO neuroni ne primaju podatke od bilo koje druge strukture unutrašnjeg uha. Informacije se zatim proslijeđuju u srednji mozak, gdje životinja osjeća vibracije istovremeno sa zvukom.

Da bi potvrdili ulogu slušne vrećice, istraživači su koristili volframove elektrode da prate kako VeO jedinice reaguju na vibracije kroz posebnu platformu.

Polako su pojačavali vibracije sa 10 na 1.000 herca i otkrili da su neuroni najosetljiviji na frekvencije između 50 i 200 herca, sa maksimumom od oko 100 herca.

Konačno, provjerili su da li VeO jedinice samo „čuju“ duboke, tutnjave zvukove koje proizvodi vibracioni uređaj preko tipičnih slušnih kanala. Tim je isporučio zvučne stimuluse u uši životinja, na istim frekvencijama, ali sa većom jačinom – i sasvim sigurno, nisu otkrili nikakav odgovor od VeO jedinica.

Foto: reptilecymru

Ovo čini tokaj gekona prvim amniotom (klasa koja obuhvata sve gmizavce, ptice i sisare) za koju se zna da koristi slušnu vrećicu u ovu svrhu.

Bučna stvorenja sa posebnim sluhom

Ipak, istraživači još nisu pronašli razlog zbog kojeg ovi gušteri imaju namjenske receptore za vibracije. Tokajski gekoni su nesumnjivo bučna stvorenja, a njihovi glasni pozivi su u frekventnom opsegu njihovog redovnog sluha.

Ali istraživači Han i Kar pretpostavljaju da bi oni mehanizam upotrebe vrećice mogli koristiti za otkrivanje „tihe tutnjave“ od nadolazećeg vjetra, kiše i predatora.

Drugo početno, i stoga površno istraživanje otkrilo je strukture koje izgledaju kao VeO kod nekoliko drugih vrsta guštera i zmija, što sugeriše da bi supermoć mogla biti relativno rasprostranjena i kod gmizavaca. Biće potrebna dalja studija da se to potvrdi, navode u timu.

Kada je riječ o sisarima, pa samim tim i o nama ljudima, opisane veze kod guštera, kod nas su daleko slabije, i smatra se da uglavnom igraju ulogu u potiskivanju zvukova i praćenju položaja naše glave. Ali gmizavcima bi ovo šesto čulo moglo da im pomogne na različite načine.

„Smatralo se da su mnoge zmije i gušteri nijemi ili gluvi'u smislu da ne proizvode zvukove ili ne čuju dobro“, kaže Han i dodaje: „Ispostavilo se da bi oni potencijalno mogli da komuniciraju putem vibracionih signala koristeći ovaj senzorni put umjesto toga, što zaista mijenja način na koji su naučnici razmišljali o percepciji životinja u cjelini“.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Cell Reports, prenosi rts.