Foto: Shutterstock
Foslini ostatak jednog od najranijih kičmenjaka koji su postojali na našoj planeti, je u sebi krio ostatke mekih tkiva koji su naučnicima pružili dokaze o dalekom evoluciji organizama.
Autor: Aleksandra Cvetić
Meka tkiva u fosilnim zapisima su veoma retka pojava jer se brzo razlažu, stoga svaki put kada paleontolozi otkriju jedan takav on izazove pažnju šire naučne zajednice i predstavlja predmet detaljnih analiza. Fosil koji je za sobom ostavila životinja iz izumrle klase riba sa oklopom star 380 miliona je u svojoj unutrašnjosti skrivao mineralizovan ostatak srca u tri dimenzije. On potiče sa mesta poznatog kao Gogo formacija u najsevernijem uglu zapadne Australije.
Uz pomoć naučnika iz Australijske organizacije za nuklearnu nauku i tehnologiju i Evropskog postrojenja za sinhrotronsko zračenje u Francuskoj, tim naučnika iz Australije je koristio neutronske zrake i rendgenske snimke da bi mapirao različite mineralne gustine unutar fosila. Ove gustine otkrile su ne samo očuvane kosti riba, već i druge manje robusne karakteristike – srce, kao i stomak, creva i jetru.
Naučnici objašnjavaju da ova klasa riba spada u najranije kičmenjake koji su hodali našom planetom skoro 50 miliona godina tokom devona, pre nego što će doći do masovnog izumiranju na prelazu u karbon. I dodaju da im je skeniranje ovog organizma omogućilo retku priliku da prouče anatomiju organizama iz tog perioda i zaključak da je srce ove drevne ribe bilo u obliku slova S, sastavljeno od dve komore od čega se manja nalazila na većoj.
“Kao paleontolog koji je proučavao fosile više od 20 godina, bila sam zaista zapanjena pronalaskom 3D i lepo očuvanog srca u fosilu starom 380 miliona godin”, kaže paleontolog Kejt Trinajstić sa Univerziteta Kertin u Australiji. I dodaje kako se evolucija često smatra jako sporim procesom, međutim ovaj nalaz otkriva da je između kičmenjaka bez vilice i onih sa njom, došlo do veoma brze promene.
“Prvi put možemo da vidimo sve organe zajedno u jednoj primitivnoj ribi sa vilicom, a posebno smo bili iznenađeni kada smo saznali da nisu toliko različiti od nas”, objašnjava Trinajstić. “Međutim, postojala je jedna bitna razlika – jetra je bila velika i omogućavala je ribi da pluta, baš kao i ajkulama danas. Neke od današnjih koštanih riba imaju pluća koja su nastala iz bešike, ali ovaj nalaz sugeriše da nema dokaza o plućima kod izumrlih oklopnih riba koje smo ispitali.”
Novi fosil ukazuje da bi na područiju Gogo formacije u budućnosti mogli da budu otkriveni slični nalazi, što im daje nadu da će u skorijoj budućnosti doći do boljeg razumevanja evolucije koja se odvijala pre nekoliko stotina miliona godina.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.