Ara ima mozak veličine očišćenog lešnika, dok je makakijima mozak veličine limuna. Ipak, ara ima više neurona u prednjem delu mozga – delu koji je povezan sa pametnim ponašanjem, nego makakiji.
Ovo je iznenađujući rezultat prve studije za sistematsko merenje broja neurona u mozgu, sprovedene na više od dvadeset vrsta ptica u rasponu veličina od male zebe, do 1,8 metara visokog emua, koja je otkrila da ptice u mozgu imaju više neurona koji su smešteni u malom mozgu, nego što imaju sisari i primati u mozgu iste mase.
Rezultati istraživanja objavljeni su onlajn, u radu pod nazivom Birds have primate – like numbers of neurons in the forebrain, u zborniku radova Nacionalne akademije za nauku.
„Dugo se smatralo da je loše imati ‘ptičji mozak’, a sada ispada da je to kompliment“, rekla je Suzana Herkulano–Hauzel, neurolog univerziteta Vanderbilt i viši autor rada sa Pavelom Nemecom na Karlovom univerzitetu u Pragu. Studija obezbeđuje jasan odgovor na zagonetku, koju su naučnici koji se bave anatomijom nervnog sistema, pokušavali da odgonetnu: Kako ptice sa svojim malim mozgovima izvode komplikovano kognitivno ponašanje?
Složeno pitanje je nastalo nizom studija koje počinju u prethodnoj deceniji, a koje direktno upoređuju kognitivne sposobnost papagaja i vrana sa ponašanjem primata. Studije su utvrdile da ptice mogu da proizvedu i koriste alat, koriste uvid u rešavanju problema, donose zaključke o uzročno–posledičnim vezama, prepoznaju sebe u ogledalu i planiraju buduće potrebe, iako se ranije smatralo da to mogu samo primati.
Naučnici su ostali u generalno nezadovoljavajućoj situaciji. Verovatno su mozgovi ptica jednostavno drugačije povezani od mozgova primata. Pre dve godine, čak je i ova teorija bila oborena detaljnom analizom mozga goluba, koja je pokazala da su, u suštini, organizovani vrlo slično kao mozgovi primata.
Nova istraživanja donela su verodostojno objašnjenje: ptice mogu da obavljaju složeno ponašanje jer mozak ptice sadrži mnogo više neurona nego što je to bilo ko pre toga mislio – imaju ih koliko i primati srednje veličine. „Otkrili smo da ptice, posebno ptice pevačice i papagaji, imaju iznenađujuće velik broj neurona u delu mozga koji podržava veće kognitivne funkcije, kao što su planiranje budućnosti ili pronalaženje obrazaca. To objašnjava činjenicu da su njihovi nivoi kognitivne funkcije složeni bar kao oni kod primata“, rekla je Herkulano–Hauzel, koja se nedavno pridružila Vanderbiltovom odeljenju za psihologiju.
Ovo je moguće, zato što su neuroni u mozgovima ptica mnogo manji i gušće spakovani, nego oni u mozgovima primata. Papagaji i ptice pevačice, na primer, imaju dva puta više neurona nego mozgovi primata iste mase i dva do četiri puta više neurona nego mozgovi glodara. Nisu samo neuroni koji se nalazi u mozgovima papagaja i vrana u mnogo većoj gustini nego kod primata, već je i procenat neurona u prednjem delu mozga značajno veći, otkrila je studija.
„U projektovanim mozgovima priroda ima dva parametra sa kojima može da se igra: veličina i broj neurona i distribucija neurona do različitih delova mozga“, rekla je Herkulano–Hauzel, „a saznali smo da, kod ptica, priroda koristi oba“. Mada ona priznaje da odnos između inteligencije i neurona nije čvrsto uspostavljena, Herkulano–Hauzel i njene kolege tvrde da mozgovi ptica sa istim ili većim brojem neurona u prednjem delu mozga nego što imaju primati, potencijalno može da obezbedi ptice mnogo većom „kognitivnom snagom.“
Jedan od važnijih sadržaja studija je demonstracija toga da postoji više od jednog načina za građenje većeg mozga. Ranije su neurolozi mislili da mozak mora da raste, ako rastu neuroni, da bi mogli da se povežu na većoj daljini.
„Ipak, ptičji mozgovi su pokazali da postoje drugi načini za dodavanje neurona: najviše neurona je malo, samo određen procenat naraste dovoljno da bi se održala duža povezanost. Ovo održava prosečnu veličinu neurona“, rekla je ona. „Nešto što volim kod nauke je to što kada odgovorite na jedno pitanje, ono iznedri nekoliko novih pitanja“, rekla je Herkulano–Hauzel.
Među pitanjima koja ova studija pokreće je i to da li iznenađujuće velik broj neurona u mozgovima ptica odgovara velikom trošku energije i da li su mali neuroni odgovor na male veličine tela zbog bekstva ili možda način za dodavanje neurona mozgu, koji se ne javlja kod sisara.
Herkulano–Hauzel se nada da će rezultat studije i pitanja koja su pokrenuta podstaći druge neurologe da počnu da istražuju misterije mozgova ptica, posebno ako se njihovo ponašanje može uporediti sa ponašanjem sisara sa sličnim brojem neurona ili veličinom mozga.
Izvor: sciencedaily.com
Prevod: Katarina Jozo, iSerbia