Katkad, ako ne spavate dovoljno, a imate puno posla i primate puno novih informacija možete dobiti osjećaj da vam je mozak „pun“. Na neki način i jest.
Mesec, i način njegovog formiranja, već dugo je predmet fascinacije i čuđenja. Sada, tim sa Technion-Israel instituta predlaže teoriju da mesec koga svaki dan vidimo na nebu nije prvi mesec koji orbitira oko Zemlje već poslednji u nizu meseca koji su orbitirali oko nje u prošlosti.
Odnos informaciono-komunikacionih tehnologija i kulture, shvaćene kao niz uglavnom društvenih, odnosno humanističkih simboličkih praksi, jedna je od najzanimljivijih tema među aktualnim teorijskim interpretacijama savremenog sveta. Ubrzani razvoj tehnologije prožima sve sfere savremene kulture: od estetike, umetnosti, preko specifičnih tema pozicija moći, raspolaganja (informacionim/kulturnim) resursima, pitanja autorstva, originalnosti do integriteta dela i/ili autora.
Jednostrano i nekritično promovisanje mogućnosti koje digitalna transformacija nudi „podgreva“ nerelana očekivanja, što u praksi može negativno uticati na ono što joj je osnovna svrha — da se njene realne prednosti primene na optimalan način. Iako je reč o novim tehnologijama, i ovde važi odavno isprobani poslovni princip da treba dobro promisliti i veoma pažljivo birati u šta ćemo uložiti sredstva, kaže Alan Albulj, direktor kompanije Extreme.
Časopis “Archaeology”, koji već 69 godina izdaje Američki institut arheologije, objavio je spisak 10 najvažnijih arheoloških otkrića u prošloj godini, u kom je na prvom mjestu najstariji zapis na kome se pominje London, odnosno “Londinium” iz prvog vijeka naše ere.
Upravo je klasifikovan novi ljudski organ u digestivnom traktu, nazvan mezenterijum. Iako znamo sve o njegovoj strukturi, njegova funkcija ostaje nepoznata.
