Kategorija: Nauka i tehnologija

Džejms Vat (James Watt) rođen je 19. januara 1736. godine u Grinoku, maloj morskoj luci u Škotskoj.

Otkrivanje što je to i od čega se sastoji tamna materija bi omogućilo bolje razumijevanje razvoja i budućnosti svemira.

Jedna vjetrena turbina može u sat vremena energijom opskrbiti voz za putovanje duže od 200 kilometara.

Mesec, i način njegovog formiranja, već dugo je predmet fascinacije i čuđenja. Sada, tim sa Technion-Israel instituta predlaže teoriju da mesec koga svaki dan vidimo na nebu nije prvi mesec koji orbitira oko Zemlje već poslednji u nizu meseca koji su orbitirali oko nje u prošlosti.

Grupa arheologa amatera su, u potrazi za bunkerima iz Drugog svetskog rata, slučajno otkrili drevno istorijsko mesto.

Odnos informaciono-komunikacionih tehnologija i kulture, shvaćene kao niz uglavnom društvenih, odnosno humanističkih simboličkih praksi, jedna je od najzanimljivijih tema među aktualnim teorijskim interpretacijama savremenog sveta. Ubrzani razvoj tehnologije prožima sve sfere savremene kulture: od estetike, umetnosti, preko specifičnih tema pozicija moći, raspolaganja (informacionim/kulturnim) resursima, pitanja autorstva, originalnosti do integriteta dela i/ili autora.

Jednostrano i nekritično promovisanje mogućnosti koje digitalna transformacija nudi „podgreva“ nerelana očekivanja, što u praksi može negativno uticati na ono što joj je osnovna svrha — da se njene realne prednosti primene na optimalan način. Iako je reč o novim tehnologijama, i ovde važi odavno isprobani poslovni princip da treba dobro promisliti i veoma pažljivo birati u šta ćemo uložiti sredstva, kaže Alan Albulj, direktor kompanije Extreme.

Časopis “Archaeology”, koji već 69 godina izdaje Američki institut arheologije, objavio je spisak 10 najvažnijih arheoloških otkrića u prošloj godini, u kom je na prvom mjestu najstariji zapis na kome se pominje London, odnosno “Londinium” iz prvog vijeka naše ere.

Upravo je klasifikovan novi ljudski organ u digestivnom traktu, nazvan mezenterijum. Iako znamo sve o njegovoj strukturi, njegova funkcija ostaje nepoznata.

Aristotel je nekada govorio da, dok se planete kreću po pozadini od zvezda i dok zvezde padalice, komete i pomračenja predstavljaju povremenu promenjivost u atmosferi i na nebesima, same zvezde su nepomične i nepromenjive na nebu, a Zemlja je centar svega što se kreće i poznatog svemira. S našeg prosvećenog položaja, 25 vekova kasnije, tiho se smejemo gluposti tih ideja, ali te tvrdnje su bile posledice legitimnih, mada jednostavnih, posmatranja sveta prirode.